Naše vesti

Kako je pivo postalo najpopularnije alkoholno piće?

Pivo predstavlja najkonzumiranije alkoholno piće na svetu kao i treće najpopularnije piće uopšte (odmah nakon čaja i vode). Srbi su i statistički dokazano veliki ljubitelji piva, jer sa popijenih 80 litara godišnje po stanovniku spadaju u red srednjih potrošača piva. Ipak, Česi su nacija koja pored toga što je poznata u pravljenju sjanog i kvalitetnog piva, vodeća u konzumaciji sa 143 litara godišnje po stanovniku. Svaki statistički podatak govori u korist ogromnoj popularnosti piva koju uživa širom sveta.

Duga i zanimljiva istorija piva

Pivo je jedno od nastarijih pića koje je čovek proizveo, i datira još iz 7. milenijuma pre nove ere kada je zabeleženo u drevnom Egiptu i Mesopotamiji. Mnogi ljubitelji piva u šali govore da je ovo alkoholno piće zaslužno za rast velikih civilizacija.

Hamurabijev zakonik je pisani dokument koji ima i pivo u svom sadržaju. Vavilonski kralj je zapisao da “pivo ne sme da sadrži previše vode i ne sme se prodavati po previsokoj ceni”. Ovim je definitivno želeo da očuva kvalitet ovom alkoholnom piću, i omogući svima da mogu da ga sebi priušte.

Pretpostavlja se da je prvo piće sa “zakonskom regulativom” upravo pivo. Zapravo, 1516. godine, Vojvoda iz Bavarije Vilijam IV je striktno odredio vodu, hmelj i ječam kao jedine sastojke od kojih je pivo moguće praviti. Ova zakonska regulativa je na neki način održana do dana današnjeg jer se pivo i dalje pravi od identičnih sastojaka.

Pravila koja vode ka savršenoj krigli piva

I pored toga što je pivo jedno od najstarijih i najkonzumiranijih alkoholnih pića, postoji veliki broj ljudi koji ga ne koriste na ispravan način. Iako možda mislite da je potrebno samo sipati pivo u kriglu, varate se jer postoji veliki broj pravila koja vode ka potpunom užitku u ukusnoj krigli piva.

Najčešće greške prilikom upotrebe piva su brojne, ali evo nekoliko onih koje svi ljubitelji piva smatraju “smrtnim grehom”.

Zalediti kriglu

Najveći mit u ispijanju piva je svakako zaleđena krigla. Koliko god veliki broj ljudi ovo smatrao ispravnim, verujte da se radi o greški koja je kobna za svakog ljubitelja piva.

Zaleđivanjem krigle, dolazi do stvaranja povećane količine pene i uništavanja arome piva.

Piti ledeno pivo

Iako Vaš komšija najčešće služi “ledeno” pivo, ovo nije način kojim postižete najbolji ukus. Većina stručnjaka kaže da se većina piva služi na temperaturi koja je malo niža od sobne temperature. S toga, stavite pivo u frižider 10 minuta pre konzumiranja kako bi postigli optimalnu temperaturu piva.

Ostaviti pivo na suncu

Pivo nije predviđeno da bude izloženo suncu pre otvaranja. Upravo tada gubi svoja svojstva i potpuno menja ukus. Zato se potrudite da ga čuvate na suvom mestu van domašaja sunčevih zraka.

Ne ostavljajte pivo otvoreno suviše dugo

Postoji jedno pravilo koje kaže da se pivo uvek odmah popije celo. Ukoliko ga ostavite dugo otvoreno, nakon nekog vremena kada ga probate to neće biti isto ono pivo koje ste ostavili.

nuskarci nazdravljaju

Sada kada smo ustanovili šta ne treba raditi, evo nekih tehničkih pravila koja će nam omogućiti da uživamo u pravom ukusu piva.

  • Uvek pijte pivo iz staklene krigle ili čaše pravljene od prirodnih materijala
  • Sipajte pivo u sredinu krigle tako što ćete početi sa visine od 2-3 centimetara. Sačekajte da se pena, koja je neizostavni deo krigle piva, slegne i zatim napunite ¾ krigle
  • Pijte ga u malim gutljajima kako bi na najbolji mogući način osetili sjajan ukus koji ovo piće daje
  • Uvek pijte pivo koje je ohlađeno na temperaturi nižoj od sobne
  • Pivo se može služiti sa svim vrstama hrane, ali po pravilu se uvek služi sa masnijim mesom ili dimljenom hranom zajedno sa visokomasnim sirom
  • Uvek čuvajte flaše piva uspravno

Sada kada ste svesni koliko pivo ima dugu istoriju, kada ste shvatili njegovu popularnost u današnjem vremenu i kada smo prošli kroz osnovne korake ka pravilnom ispijanju piva, možda je vreme za jednu ili nekoliko krigla piva sa svojim prijateljima. Ukoliko niste sigurni gde ste toči najbolje pivo u Beogradu, preporučujemo da nas posetite u Beton hali u Beogradu i uverite se u kvalitet piva koja imamo u svojoj karti pića.

 

Kako je doručak postao najvažniji obrok u našem danu

Stara poslovica kaže: „Doručak ne daj nikome, ručak podeli sa prijateljima, a večeru daj neprijatelju“. Sudeći po tome, doručak se oduvek smatra najvažnijim obrokom, jer predstavlja temelj našeg dana. Mi to u Magazi veoma dobro znamo i zato vam nudimo najkvalitetnije obroke u veoma prijatnoj atmosferi pored reke.

Ali kako je sve počelo?

Još u starom Egiptu, doručak se smatrao osnovnim pravom svakog stanovnika, te su tako pre napornih radova u poljima, ljudi jeli veoma rano. Obrok se sastojao od hleba, luka i piva, a prema nekim izvorima i od sira i jaja.

Grčki pesnik Homer u svojoj “Ilijadi i Odiseji” spominje „ariston“, obrok koji se konzumirao odmah po izlasku sunca, prije dnevnih obaveza.

Rimljani su za doručak obično jeli hleb, sir, masline, salate, orašaste plodove, grožđice, pa čak i hladno meso koje je ostalo od prethodnog dana. Sve to su zalivali medom ili čašom vina.

U srednjem veku doručak se nije smatrao toliko važnim, jer su ostali obroci bili dovoljno obilni da je moglo da se preživi na njima. Doručak se u to doba retko i spominje, jer se smatrao obrokom siromašnih, odnosno bio je obavezan samo za decu, bolesne i stare.

Aristokratija počinje da doručkuje negde u 15. veku, a već u 16. veku postaje obavezan obrok.

Jak balkanski doručak ili ipak može drugačije?

Što se Balkana tiče, nemamo puno informacija o razvitku doručka kao svakodnevnog obroka. Beograđani su dugo bili skloni da veruju da je obavezan jutarnji ritual pre jela kafa ili čaj koji čiste organizam.

Pravim balkanskim doručkom najčešće se smatra obilna količina proteina i masti, ali ta ideja vremenom se menjala. Balkanci danas sve više veruju zapadnjačkim trendovima, te tako konzumiraju žitarice, šejkove ili druge lagane doručke.

Ipak, imamo i one koji su skloniji tradicionalnim načinima ishrane, pa za doručak biraju slaninu, jaja, čvarke i slično.

Kako je nekada izgledao doručak u Beogradu, a šta se može očekivati danas?

U duhu Beograda nekada je bilo da u ranim jutarnjim satima građani ispijaju kafe i razmenjuju priče. Doručak se smatrao porodičnim obrokom i roditelji su često insistirali da deca doručkuju pre polaska u školu. Međutim, kako se tempo života menjao, ta navika konzumiranja doručka postepeno je dobijala novi smisao.  Beograđani su stvorili svest o doručku kao korisnom obroku, te je tako danas veoma popularno da doručkujete i uživate u jelu u jutarnjim satima.

Idealna lokacija za odgovarajući početak dana svakako mora biti mesto na kom se osećate kao kod kuće.

Opuštena atmosfera, vrhunska kuhinja, fantastičan doručak i uz to prelep pogled na reku. Ako mislite da je nemoguće, varate se, jer upravo to Magaza nudi.

Najpoznatiji, a ujedno i najukusniji izbor za doručak svakako su uštipci. Uštipci su vrsta hrane koja veoma podseća na krofne, ali po sastojcima mnogo više liči na hleb.  Bilo da volite slatke ili slane doručke, uštipci potpuno zadovoljavaju vaše potrebe, jer ih mi pravimo i slane i slatke, baš po vašem ukusu.

Ako ste ipak pobornik zdrave ishrane, imamo rešenje i za vas! Omlet ili Magaza sendvič učiniće da se osećate još zdravije i obezbediće vam energiju neophodnu za idealan dan.

Kvalitetan doručak znači i uspešan početak dana, a mi se trudimo da vam upravo to obezbedimo.

U slučaju da vam se naš kutak Beograda posebno dopadne i da odlučite da ostanete kod nas malo duže nekon doručka, nudimo vam Meni veoma interesante hrane i pića koji če oplemeniti vaša čula i naterati vas da se vratite u ovaj restoran na reci.

Ako još uvek niste bili naš gost, pravo je vreme da rezervišite svoje mesto! Naše ljubazno osoblje stoji vam na usluzi.

Šta videti u Beogradu – Znamenitosti Beograda, restorani i šetališta

Turizam u našoj zemlji je poslednjih godina u usponu. Znamenitosti Srbije, a najviše njenog glavnog grada mame turiste iz inostranstva koji se kući vraćaju puni pozitivnih utisaka, sa željom da ponovo posete našu zemlju.

U slučaju da vam u posetu dolaze prijatelji ili robina iz inostranstva, ili ako ste i sami gost u Beogradu, trebalo bi da znate koja su mesta najzanimljivija turistima, i šta nikako ne bi smeli da propuste tokom posete našem gradu. U nastavku teksta saznajte koje su to znamenitosti Beograda koje morate videti i šta još treba obići.

Najpoznatije znamenitosti Beograda

“Šta posetiti u Beogradu” je prvo pitanje svake osobe koja ovde dolazi, a uvek se za sam početak preporučuju glavne turističke atrakcije. Kada je u pitanju Beograd znamenitosti koje on nudi ne možete obići za samo jedan dan, ali možete krenuti od najvažnijih.

Kalemegdan

Slika Kalemegdana nalazi se na najvećem broju razglednica iz Srbije i Beograda, i to s razlogom. Ovaj gradski park obuhvata i tvrđavu koja predstavlja utvrđenje iz perioda starog Beograda. Upravo ovde se nalazi spomenik “Pobednik” koji je delo vajara Ivana Meštrovića i koji je zapravo simbol Beograda.

Ovde možete uživati u pogledu na ušće Save u Dunav, i napraviti fantastične fotografije. U blizini se nalazi i beogradski zoološki vrt “Vrt dobre nade”, koji je takođe nezaobilazna stanica ukoliko planirate obilazak Beograda sa decom. Tu su i Vojni muzej, Planetarijum, Prirodnjački muzej, Dino park i ostala zanimljiva mesta.

Hram Svetog Save

Ovaj velelepni hram na Vračaru je jedan od najvećih hramova u našoj zemlji, ali i na čitavom Balkanu. Hram Svetog Save je podignut na mestu gde su spaljene njegove mošti davne 1594. godine i izgrađen je u vizantijskom stilu.

Još jedan od značajnih simbola Beograda, koji je obavezno stajalište svih turista u Beogradu, ali i značajnih ličnosti kao što su Vladimir Putin i Dimitrij Medvedev koji su takođe posetili ovo građevinu.

 

Beli dvor

Na Dedinju se nalazi čuveni Beli dvor koji predstavlja sastavni deo Kraljevskog dvora i nalazi se na imanju koje se prostire na 135 hektara. Dvor je sagrađen po želji kralja Aleksandra I, koji nije doživeo završetak rezidencije.

Danas se ovaj objekat koji je jedna od značajnijih znamenitosti Beograda nalazi pod upravom Republike Srbije, a njime se danas koriste princ Aleksandar II i njegova porodica. Dvor je uređen u stilu Luja IX. Turisti u Beogradu bi obavezno trebalo da posete ovo mesto.

Obilazak Beograda i najlepša šetališta

Razgledanje Beograda podrazumeva i obilazak njegovih najlepših šetališta. Nakon što obiđete znamenitosti u Beogradu, možete se opustiti šetnjom pored reke ili uživati u prirodi i zelenilu.

Savsko šetalište

Ovo moderno šetalište u neposredoj blizini Kalemegdanske tvrđave je idealno mesto za opuštanje tokom upoznavanja sa Beogradom. Oni aktivniji mogu voziti i rolere ili biciklu koje možete iznajmiti na samom šetalištu.

Za hedoniste, odličan izbor jesu najlepši kafići i restorani u Beogradu koji se nalaze u Beton Hali, kao što je naš restoran Magaza Gastropub, gde se uz ukusnu hranu, dobro piće, pogled na reku i zrake sunca možete opustiti nakon obilaska znamenitosti.

Ukoliko posećujete Beograd ne bi smeli da propustite šetnju pored reke, a preko nekih lokalnih agencija možete uplatiti i razgledanje Beograda brodom, i videti Savsku promenadu iz perspektive reke.

Ada Ciganlija

Ada Ciganlija se nalazi u neposrednoj blizini ušća Save u Dunav i odlično je mesto za rashlađivanje tokom letnjih dana. Ovde se takođe održavaju i brojna kulturna dešavanja i sportska takmičenja. Na raspolaganju su vam tereni za odbojku, fudbal, košarku, golf, kao i biciklističke staze, pa je ovo pravo mesto za ljubitelje sporta.

Tašmajdanski park

Turistički obilazak Beograda obično počinje i završava se u centru grada, a sjajno mesto za predah jeste Tašmajdanski park koji predstavlja oazu za turiste, studente, porodice sa decom i sve usputne prolaznike.

Nakon odmora u ovom parku koji će vas oduševiti uređenošću i zelenilom, možete nastaviti razgledanje Beograda, jer se u neposrednoj blizini nalaze crkva Svetog Marka, Skupština grada Beograda i Knez Mihailova ulica, poznate atrakcije u Beogradu.

Specijaliteti Beograda

Kada je u pitanju gastronomija, možemo se pohvaliti time da turisti danima i mesecima pričaju o jelima koja su isprobali prilikom posete našem gradu. Skoro svako razgledanje Beograda se završi tako što se poseti neki beogradski restoran, a ukoliko je to restoran s pogledom na reku doživljaj je potpun.

Magaza nudi izbor jela koji nikoga neće ostaviti ravnodušnim. U ponudi su moderni specijaliteti kao što su pačetina sa madera sosom, biftek sa njokama, ili hobotnica s mediteranskom garniturom, a za turiste najbolji izbor su svakako tradicionalni srpski specialiteti.

Odličan izbor za doručak jesu srpski i slatki uštipci, dok za ručak možete isprobati najbolje gurmanske uštipke, leskovačke kobasice, ćuretinu sa mlincima ili kobasice sa sirom. Za šta god da se odlučite sigurno ćete otići siti i zadovoljni.

 

Gde je jelo, tu je i piće, pa obavezno isprobajte jedno od brojnih vrsta piva koje imamo u ponudi, ili neku tradicionalnu srpsku rakiju.

Noćni život u Beogradu

Kada se postavi pitanje gde izaći Beograd nudi mnoštvo odgovora. Klubovi u Beton hali, kafane u centru grada i splavovi na beogradskim rekama su jedan od razloga dolaska stranaca u glavni grad Srbije.

Veliki izbor lokala sa muzikom po svačijem ukusu i uvek raspoloženi ljudi spremni za izlaske do jutra čine provod u Beogradu jednim od najboljih u Evropi, pa ukoliko se nađete u našem gradu naša preporuka je da ne propustite priliku za izlazak.

Kada je u pitanju Beograd turizam i želja stranaca da ga posete rastu iz godine u godinu, a naš grad svakako ima mnogo toga da im ponudi. Povedite svoje prijatelje u obilazak Beograda i upoznajte ih sa svim njegovim čarima.

 

Legende o Beogradu i Beograđanima koje niste znali

Ono što svaki grad čini specifičnim je njegova istorija, tradicija, ali i predanja i legende koje kruže godinama i vekovima, a nije moguće tačno razlučiti koje informacije su istinite, a koje malo mistifikovane. Upravo u ovoj mistifikaciji u kombinaciji sa istorijskim činjenicama, čuči magija o gradu Beogradu. Pročitajte legende o Beogradu i Beograđanima, o kojima možda ništa niste znali do sada.

Beograd je grad koji je pretrpeo velike ratove i rušenja koja su prošla kroz njega. Naša prestonica nosi i lepu tradiciju, mističnost i zanimljivosti, ali i tešku istoriju i nasleđe koje Beograd održavaju velikim i zanimljivim i turistima, ali i domaćem stanovništvu.

#1 Ostaci neolita još uvek postoje u Beogradu

Postoji nekoliko naseobina koje se nalaze ispod Beograda, a ispod naselja Banjica nalaze se ostaci koji datiraju joši iz neolita. Najintirgantniji je grad koji se nalazio na poziciji današenjeg spomenika Neznanom junaku. Naziv ovog grada je Žrnov, a to je sve što je danas od njega ostalo, jer se o njemu vode predanja kao o nestalom gradu.

U pitanju je bila srednjevekovna tvrđava, koju je kralj Aleksandar Karađorđević iz istorijski nepoznatih razloga odlučio da potpuno uništi. Mnoge istoričare i arheologe je interesovala naprasna i agresivna odluka kralja Aleksandra da uništi grad bez ikakve najave i indikacija. Tadašnje stanovništvo bilo je u potpunom šoku kada je tvrđava podlegla neprestanom miniranju.

Tvrđava nije srušena ni iz prvog, ni iz drugog puta u nekoliko dana, što pokazuje istrajnost kralja Aleksandra da uništi ovu gradsku površinu. Nakon mnogo truda i uzastopnog miniranja, grad i tvrđava su potpuno uništeni. Kralj se fotografisao na ruševinama grada, a malo kamenih ostataka koji su ostali nakon miniranja, preneti su u selo Beli Potok.

Istoričari su tražili razlog za ovo miniranje, ali logičnog razloga nije bilo ni na vidiku. Legende koje kruže su da je kralj bio veoma sujeveran, pa je sa tvrđavom povezivao masone. Njegova sujvernost je dostigla svoj vrhunac kada je prolongirao radove na završetku Skupštine, jer mu je proricano da će biti ubijen u trenutku kada ta zgrada bude završena.

Neki istoričari pravdaju potez kralja njegovom neinformisanošću, misleći da su grad sagradili Turci, a istina je bila da su Žrnov sagradili Srbi.

#2 Urbana legenda Beograda – Mile Rizik

Mile Rizik bio je vozač GSP-a koji je vozio na nekoliko autobuskih linija, ali nikada nije utvrđeno na kojim linijama, jer niko nije uspeo da uoči broj autobusa. Dakle, evidentno je odakle nadimak Rizik – voziti se prevozom kojim on upravlja bila je čista lutrija.

Stari autobus

O njemu kruže brojne priče i legende vezane za njegove rekorde u vožnji. Govorilo se da je od Karaburme do Kumodraža stizao za samo 35 minuta, radnim danom, u toku velike gužve. Još jedan rekord koji je postigao za života, bio je pravac Mirijevo 4 – Trg Republike, koji je evidentiran za samo 11 minuta.

Mile Rizik je bio veoma popularan među putnicima koji su ga prepoznavali, a oni koji to nisu uspevali da učine, voleo je sa njima da se našali. Kada se autobus napuni na početnoj stanici, on uđe u deo u kom stoje putnici i čekaju vozača. Nakon nekog vremena, on vikne “Gde je bre ovaj vozač? Sad ću ja da vozim!” U tom trenutku putnici padaju u paniku, a on seda u kabinu i počinje da vozi svojom poznatom i prepoznatljivom brzinom.

#3 Lagumi, pećine i prolazi

Ono što Beograd definitnvo čini posebno misterioznim su lagumi, pećine i tajni prolazi, kojih ima bezbroj. Mnogi podzemni objekti su s namerom sagrađeni za različite potrebe. Veliki broj ovih podzemnih odaja je ostao neistražen, mnogima od njih je zabranjen pristup, što ih čini još misterioznijim.

Pećina, prolaz

Najpoznatija, istražena pećina nalazi se ispod Tašmajdana, a arheolozi tvrde da je stara oko osam miliona godina. Ovu pećinu su sagradili Nemci u nameri da spoje najvitalnije objekte Beograda, kako bi bezbedno mogli da prolaze ispod zemlje.

Karađorđeva ulica je prebogata lagumima, koji su povezani i kriju razne tajne iz prošlosti. Ceo pojas Savamale i danas nosi određnu misterioznost i drugačiju atmosferu, urbanog i civilizovanog Beograda. Zbog toga se ovde nalaze brojni restorani, koje mnogi boemi i Beograđani vole da posete, kako bi se podsetili starog duha Beograda. Kada prolazite Beton halom, ne zaboravite da posetite i Magaza restoran i uživate u predivnim jelima i toploj, gradskoj atmosferi.

#4 Kalemegdan – najveća misterija Beograda

Beogradska tvrđava nosi dugu istoriju i tradiciju, jer je stara dve hiljade godina. Mnoge stvari nikada neće moći da budu do kraja istražene jer im je nemoguće pristupiti. Rimski bunar je najmisteriozniji element Kalemegdana, koji nosi priču da je mitski junak Orfej na ovom mestu silazio u podzmeni svet.

Bunar je duboko čak 51 metar i popločan je stepeništem. Ipak, ovo mesto nikako nije sigurno za spuštanje, jer je veoma staro i veoma slabo, pa su mnogi lakovernici u potrazi za blagom i tajnom bunara, na ovom mestu i okončali svoj život.

Stepenice ovog bunara prate razne priče, misterije, legende i predanja, ali ono što je sigurno je da se ne treba spuštati niz Rimski biunar na sopstvenu odgovornost.

#5 Vlada Vasiljević – Beogradski fantom

Vlada Vasiljević je poznati beogradski fantom i jedna od novijih legendi Beograda, koji se proslavio 1979. godine, na beogradskim ulicama u ukradenom poršeu. Ovaj ukradeni model auta je bio tada jedan jedini u Beogradu, pa su svi Beograđani znali o kome je reč, kada pored njih prozuji Vasiljević.

On je zadavao velike muke i milicajcima svojim nevoravtnim automobilskim akrobacijama. Mnogi Beograđani tvrde da je ovo bio prvi rijaliti šou u Jugoslaviji, gde su građani bodrili Vasiljevića i navijali za njega u trci sa momcima u plavim Zastavama, sa rotacionim svetlima.

O ovoj beogradskoj legendi je 2009. godine napravljen i film, gde se navodi da Vasiljević nije prošao nekažnjeno, već da je odslužio dve godine zatvora. Odmah nakon izlaska iz zatvora, poginuo je u saobraćajnoj nesreći u kojoj nije postojao nijedan svedok. Ova situacija baca dodatnu misterioznost na omiljenog beogradskom mangupa, a isitina se do danas nije saznala, jer je njegov dosije nestao.

Zašto stranci baš toliko vole beogradski noćni život

Iako su najpopularnji gradovi u Evropi, poput Pariza, Londona ili Berlina uređeniji i posećeniji od prestonice Srbije, postoji jedna stvar u kojoj nijedan evropski grad ne može da parira Beogradu. Pretpostavljate, reč je o noćnom provodu.

Ovo nije mišljenje samo onih koji u ovom gradu žive, već i turista koji dolaze sa najrazličitijih strana sveta kako bi osetili čari beogradskih noći. Po čemu je provod u Beogradu toliko poseban i šta on nudi turistima, saznajte u nastavku teksta.

Vrhunsko ugostiteljstvo i ljubazni ljudi

Jedna od prvih stvari koje turisti ističu prilikom posete Beogradu jeste prijatna dobrodošlica i pozitivan stav naših ljudi, sa kojima se susreću od samog dolaska u Beograd. Atmosfera sa ulica oseća se i u kafićima, restoranima i klubovima.

Konobar nosi koktele

Vrhunsko ugostiteljstvo i ljubaznost zaposlenih karakteriše beogradske klubove i restorane kao što je Magaza Gastropub u Beton hali. Veliki izbor pića i gurmanskih specijaliteta, kreativno serviranih, uz uvažavanje svih želja mušterija, ostavljaju na njih jak utisak zbog koga se rado vraćaju beogradskim ugostiteljskim objektima.

Veliki izbor za noćne izlaske

Kada su u pitanju izlasci i provod, Beograd zaista može da odgovori najrazličtijim ukusima i potrebama turista. Koja god lokacija u gradu da vas zanima, koji god muzički pravac da volite i koje god vreme provoda da vam odgovara, ovde ćete naći nešto za sebe.

Dj za misketom

Možete izabrati provod pokraj reke, gde imate ponudu velikog broja restorana u kojima se uveče organizuju svirke u kojima možete uživati uz dobru hranu i društvo, ili nadaleko čuvenih beogradskih splavova na kojima gostuju poznate srpske muzičke zvezde.

Splavovi nude različite muzičke programe, od domaće muzike, do prepoznatljivih House, Disco, Hip Hop i R’n’B hitova. Takođe su turistima dostupne i čuvene srpske kafane u kojima mogu da osete pravu atmosferu i duh našeg naroda.

Za one koji vole nešto opušteniji vid provoda dobar izbor može biti pregršt beogradskih pabova, pivnica i kafića koji vikendom imaju akustične svirke. Ovakve lokale možete naći u centru, ali i na periferiji grada.

Autentičnost srpske prestonice

Stranci se često oduševe, ali i iznenade kada dođu u Beograd zbog toga što za njih on predstavlja grad pun kontrasta. Od zemlje sa toliko političkih problema, niko ne očekuje ono što ih ovde zatekne, a to je – oaza opuštenosti.

Dok u nekim gradovima provod traje do ponoći, u Beogradu on tek tada počinje. Dok stranci negde žure i jure, Beograđani opušteno ispijaju kafu u baštama kafića. Ovo je grad sa najmodernijim klubovima, ali i tradicionalnim boemskim kafanama u Skadarliji, i pogađajte šta? Isti ljudi izlaze na sva ta mesta.

Ljudi iz inostranstva koji su navikli na tempo života koji je prilično mirniji od našeg, ovde dolaze da se opuste, zabave i osete sve čari koje Beograd pruža. Oduševljeni su načinom na koji Beograđani žive uprkos raznim problemima u državi i njenim finansijskim poteškoćama.

Lepote Beograda koje ostavljaju bez daha

Stranci se iz Beograda vraćaju puni utisaka, oduševljeni onim što su doživeli, ali u velikoj meri i onim što su videli. Estetici se u Beogradu pridaje veliki značaj, pa ne čudi da su i objekti u njemu uređeni u skladu sa time.

Most u Beogradu noću

Kafići sa specifičnim enterijerom, restorani u Beton hali sa prelepim pogledom na reku, čuvena Skadarlija sa kaldrmom i raskošnim cvećem koje viri iz lokala, kao i čuvena Kalemegdanska tvrđava predstavljaju mesta koja turisti rado posećuju i sa kojih vole da imaju uspomene u vidu fotografija.

Ono što im često zapadne za oko su i lepi Beograđani, a posebno žene koje su same po sebi lepe, a uz to i negovane, brinu o sebi i redovno se sređuju. Njihova lepota posebno dolazi do izražaja u večernjim izlascima, što je još jedna prednost beogradskog noćnog života.

Sjajni saveti šta raditi na rekama Beograda

Beograd je najuzbudljiviji, najsdržajniji i najživlji grad u Srbiji. Zbog toga, ako ovog proleća ne otputujete u neki zanimljiv grad Evrope, ili tokom leta ne odete na more, Beograd je definitvno drugo najbolje mesto na kom možete da provedete leto i uživate. Saznajte zašto su beogradske reke i njihova okolina toliko popularne i šta je to posebno što vam one nude.

Proleće je pravo vreme kada Savamala, Kalemgdan i 25. Maj postaju srce grada, jer pogled na reku, uz prolećni povetarac je savršeni spoj koji smo željno iščekivali čitave zime.

beograd-suncan-dan

Iskoristite sunčan dan za aktivnost napolju

Na stazama beogradskih reka se mogu iznajmiti bicikle ili voziti roleri. Fizička aktivnost je veoma popularna tokom letnjih i prolećnih dana jer Beograđani konačno mogu da uživaju u zdravoj fizičkoj aktivnosti van teretane i kuće.

Bicikle, od ove godine, možete iznajmiti na više od 150 lokacija u Beogradu, a najpopularnije mesto za vožnju su Ada i 25. Maj. Ovde možete besplatno napumpati gume i obaviti sitne, rutinske popravke. Grad je prepoznao želju Beograđana za vožnjom bicikala i izašao je u susret ljubiteljima bickli, i proširio ponudu iznajmljivanja bicakala u prestonici.

Vožnja rolerima, šetnja ili uživanje u prirodi su dodatne aktivnosti u kojima možete uživati tokom sunačnih dana.

Gastro ponuda je kvalitetna i raznobojna

Deo Beograda u kom se nalazi i Magaza Gastro Pub, Savamala, potez oko Brankovog mosta i Beton hala, prepuni su kvalitetnih restorana. Tadicionalna kuhinja, ali i specifične mešavine ukusa inostranih specijaliteta stoje na raspolaganju. Ovde možete probati brojne specijalitete, i uživati uz pogled na reku, dobru muziku i raznovrsna pića.

Magaza je gastropub koji nudi širok jelovnik, ali i kartu pića. Ovde možete pronaći i 40 različitih vrsta piva.

Ukoliko niste sigurni koje pivo želite da probate, recite konobarima kakve ukuse volite, a oni će vas uputiti koji je najbolj izbor za vaš ukus.

Osim velikog izbora pića, kod nas možete pojesti i savršen obrok uz pogled na reku. Ono što je uvek siguran izbor su teleća čorba, biftek i čokoladne polusfere.

Savamala nudi raznovrstan sadržaj

Savamala je u prethodnih nekoliko godina iz ne tako živog dela grada preobraćena u žilu kucavicu prestonice. Nekada je ovo mesto bilo močvara, ali se rano video njen potencijal, pa su brojne kafane i zanatske radnje nastale upravo na ovom mestu.

Znamenitosti Savamale su zgrada Geozavoda i hotel Bristol. Zgrada Geozavoda je nekada bila zgrada Beogradske zadruge. Danas se ne koristi, ali i dalje važi za najlepšu zgradu u Beogradu.

Hotel Bristol je i danas turistička atrakcija, zbog svog jedinstvenog izgleda, ali i dizajnerskog nameštaja u stilu Luja XVI. Turističke ture koje prolaze kroz Beograd ne zaobilaze Savamalu zbog njene bogate istorije, zanimljivosti o prvim trgovačkim porodicama koje su ovde živele, ali i zbog današnjeg statusa moderne kulturne baštine grada.

Neki od najpoznatijih noćnih klubova se nalaze upravo u ovom delu grada. Radost, Mladost, Ludost su nezaobilazni kada su u pitanju noćni izlasci. Savamala se može pohvaliti i time da je postala urbana legenda Beograda, zbog mnogih modernih kulturnih centara koji su se nalazili i nalaze se na ovom mestu.

Vožnja brodićem leti je nezaobilazna

mostovi-beograd

Krstarenje Savom i Dunavom je najbolji izbor koji možete da napravite tokom vrelih letnjih dana u Beogradu. Uživaćete u pogledu na grad i prirodu, ali i u laganom vetriću koji će vas osvežiti od gradske vreline.

Kada krenu topli dani, često možete naći velike popuste na vožnju brodićem na beogradskim rekama. Plovidbe su planski organizovane na najlepšim delovima Save i Dunava kako bi turisti, ali i Beograđani maksimalno mogli da uživaju na vodi.

Izbor je na vama, a naše je da vas još jednom pozovemo da svratite kod nas, kada se umorite od svih tih uzbudljivih aktivnosti, kako bismo se opustili i proveli uz dobro pivo i klopu.

Kako je Beton hala postala centar zbivanja?

Beton hala, centar zbivanja noćnog i gastro života Beograđana nije oduvek bila isto mesto. Kako je tekao put od magacionerskog prostora i industrijske zone, do urbanog centra? Pročitajte u nastavku.

terasa-magaza-beton-hala

Autentična lokacija i specifičan izbor sadržaja

Beton Hala se nalazi na adresi Karađorđeva ulica 2-4, nedaleko od kvarta Savamala, a nedaleko od Luke Beograd, na reci Savi. Postojeća Beton Hala se poslednju deceniju intenzivno koristi za razvoj turizma, uslužne delatnosti, kao i u komercijalne svrhe.

Ovaj deo Beograda koji leži  na obali reke Save, a obuhvata i Brankov most, Savamalu kao i samu Beton halu je nekada predstavljao industrijsku zonu Beograda, koja takođe ima i veliki istorijski značaj. Naime, na području  Savamale je  u noći između 28. i 29. jula 1914. godine izveden prvi napad u Prvom svetskom ratu, od strane Austrougraske. Pošto su Sava i Dunav bili državna granica, a naša prestonica karaula, to je i dovelo do toga da prvi meci budu ispaljeni u upravo u današnjoj Savamali, nedaleko od Beton Hale.

Uz porast turizma poslednjih godina, i turisti, ali pre svega građani Beograda se postali svesni potencijala koji imaju beogradske reke. Glavni problem ranijih godina je predstavljalo povezivanje reke Save sa Kalemegdanskom tvrđavom, pre svega zbog teškog saobraćaja i bitnih deonica gradskog prevoza koje prolaze kroz ovaj deo.

Međutim, u toku ove godine se planira izgradnja pasarele koja će upravo rešiti taj problem povezanosti, i konačno spojiti obalu Save sa Kalemegdanom, a samim tim i Knez Mihailovu sa ovim beogradskim centrom zbivanja koje nikako ne smete propustiti da posetite, a evo razloga i zašto.

Vrhunski restorani

Kako je Beton Hala je nekad bila deo industrijske zone Beograda, hala kao hala je pre svega služila deo za skladištenje, sačinjen od niza velikih magacina. Danas su skoro svi ti magacini preuređeni u niz trendi restorana i klubova, i to neke od najboljih koje Beograd može da ponudi.

Magaza je kao stvorena za vas ako ste u potrazi za dobrom klopom u bilo koje doba dana, bilo da ste u potrazi za nečim posebnim ili klasičnim, Magaza nudi širok izbor gastro specijaliteta, a u ponudi ima i kuvana jela, jela od mesa i ribe, kao i brojne salatei obroke.

magaza-gastro-specijaliteti

Odličan izbor piva

Pivo je skoro svima omiljeni napitak, i to sa razlogom, jer ne postoji bolji razlog da se duže zadržite na nekom mestu od još jedne čaše piva, ili bolji da način da se osvežite i oraspoložite od čaše hladnog piva.

pivo-magaza

Beton Hala upravo zbog velikog broja restorana i terasa na kojim možete uživati u lepom danu, nudi i širok izbor piva, a upravo u Magazi možete naići na širok asortiman piva i da se nikad ne umorite od isprobavanja različitih ukusa! Piva u Magazi stižu iz celog sveta i možete probati i flaširana točena, a vaše je samo da izaberete i uživate u aromi.

Fenomenalan noćni život

Beton Hala je stecište nekih od najpopularnijih i najboljih klubova u Beogradu, a neretko se dešava se restorani u toku večeri preobraze u klubove i nastave sa radom u potpuno drugačijem maniru koji poziva na provod. Ovde možete uživati u svim mogućim vrstama klupske muzike, r’n’b-ja ili živih svirki, i doživeti neviđen provod, čijem ugođaju pre svega dopinosi lokacija na prelepoj reci, u samom centru grada.

Ako ste ljubitelj živih svirki za vreme noćnog provoda i nikad vam nije dosta, Magaza vam nudi žive svirke tokom 5 dana u nedelji, i tu ste prilici da čujete neke od najvrelijih beogradskih lajv bendova, koji su zaduženi za odličnu atmosferu u prostranoj bašti, koja uz zalazak sunca na Savi zaista izgleda nezaboravno.  

nocni-zivot-u-magazi

Beton Hala, kao i okolni kvartovi, možda predstavlja deo koji se stalno menja i u kom uvek možete naći nešto novo, da li lokal koji će postati vaša oaza mira ili zabave, ili neki kutak koji ćete posećivati vikendima. Beton Hala je na neki način puls ovog grada, ali i simbol obnove i da neka mesta nikad neće nestati dok god ima ljudi koji se na njih vraćaju.