Naše vesti

Biftek – vrste i način služenja ovog mesnog delikatesa

Biftek meso je jedno od najkvalitetnijih mesa koje možete priuštiti svojim nepcima i stomaku. Radi se o goveđem fileu, izuzetnog nutritivnog sastava i vrlo niske kalorijske vrednosti. Već decenijama predstavlja vrhunsku gurmanski doživljaj za svakog ljubitelja jela od mesa, ali i vrlo zahtevan kulinarski poduhvat svakog šefa.

Svaki bolji restoran koji drži do svoje tradicije i brine o ugođaju svakog gosta, u svojoj ponudi ima bar pet junećih odrezaka. A kako bismo znali šta poručujemo i kako da poručimo svoj odrezak, dobro je da naučimo koje vrste bifteka postoje i na koje se sve načine biftek priprema.

Biftek – meso sa jednim poreklom i mnogo varijacija

Prvi pomen reči „biftek” dolazi od anglosaksonskih naroda, koji o bifteku govore kao o steku, stejku, rib aj, odnosno boun odrescima (odresci sa koskom). Iako je biftek meso koje je veoma popularno, malo ljudi zna da je to ista ona pečenica koju kupujemo, ili kare – koji ima vrlo malo masnoće u mišiću.

Mekani francuski biftek – file minjon

Kako se, kasnije, biftekom počeo nazivati svaki komad mesa sa malim postotkom masnoće – dobili smo i razne vrste bifteka (odnosno karea). Francuzi najmekše delove goveđeg mesa nazivaju file minjon, kao i šatobrijan.

Kaubojski biftek – rib aj stejk (rib eye stake)

U Americi su, nakon kaubojske revolucije, uvideli da su najukusniji komadi mesa iz rebra, pa ih rado konzumiraju – naročito kao biftek na žaru, koji savršeno ide uz osveženje kao što je pivo. Tako je nastao rib aj stejk, koji se u Američkim državama smatra najotmenijim komadom mesa za biftek (beef steak on ribs).

Evropski biftek – najmekše biftek meso

Evropljane je teško ubediti u ovakav odabir mesa za biftek prekookeanskih komšija. U Evropi je poznato da je za pravi biftek, meso bez masnoće, sa bokova životinje, upravo i najkvalitetnije. Mesari i kuvari to parče mesa za biftek nazivaju „tenderloin”. Kod nas je objedinjujuć naziv za to biftek meso kare ili file.

Biftek sa paradajzom i pečurkama

Živ, pečen, nedopečen – na koje se načine biftek priprema?

Kako biste baš po vašem ukusu dobili biftek način pripreme je veoma razlikuje. Da bi se upotrebilo za biftek meso mora biti veoma mekano i nije ga potrebno dugo termički obrađivati. Jasno je da, čim postoji više načina da se priprema biftek, postoje i različiti ukusu gurmana, koji ovaj specijalitet jedu u devet nijansi – od živog do potpuno izgorelog.

Cru biftek – živ ili sirov biftek

Cru biftek priprema se tako što se ne obrađuje termički. Sirov biftek se koristi ako želite da ga pojedete kao karpaćo ili tatar biftek. Naziv ”cru” potiče iz francuskog jezika; u kulinarstvu se najčešće koristi njihova terminologija.

Blue biftek je krvav biftek i obrađuje se neznatno. Ako ste u Americi, običaj je da se za krvav biftek govori ”very rare”.

Tatar biftek – najpopularniji sirovi biftek

Da, ispravan naziv je Tatar – po, Tatarima – starom narodu koji je živeo najviše na prostoru Rusije. Oni su, tokom svojih pohoda, junetinu čuvali pod sedlima. Meso se tako zagrevalo i mlelo trenjem od jahanja a konjanici bi takvo meso (mleveno) mazali na hlepčiće.

Tartar je rov u carstvu mrtvih – u Hadu, i definitivno nema nikakvih sličnosti sa preukusnim specijalitetom od mesa. Dobro zapamtite i usvojite načelo da je biftek tatarski.

Danas se tatar biftek priprema mariniranjem u maslinovom ulju sa dodatkom opojnih začina i prži na jakoj vatri dok se ne stvori korica. Biftek u maslinovom ulju naročito je popularna opcija u ponudi vrhunskih restorana. Za njim slede i drugi bifteci u umaku, a daleko najpopularniji je biftek u umaku od gorgonzole (i drugih sireva) ili u sosu od vrganja.

Staignant biftek – nedopečen biftek

Za nedopečen biftek meso se obrađuje samo po obodima, gde se hvata tanka korica, dok je unutra meso mekano i krvavo. Još jedan, popularni naziv koji nam stiže preko okeana je ”rare biftek”.

Entre staignant et a pint – srednje nedopečen biftek

Ova vrsta bifteka je najpopularnija i najčešće se služi u restoranima. Imajte na umu da, ukoliko ne napomenete koliko biste želeli vaše biftek meso da bude bolje pečeno – dobićete baš ovakvo, srednje nedopečeno biftek meso, koje će spolja izgledati pečeno, a unutra će biti ružičasto.

Ovakvo biftek meso čest je gost u porcijama biftek salata. Biftek u pećnici se često sprema do srednje pečenosti, a možemo ga i kod kuće spremati i poslužiti uz razne priloge – naročito uz krompiriće, grilovano povrće i soseve.

A point biftek za Francuze i anglais biftek za Engleze

Jasno vam je da Englezi moraju imati i svoj omiljeni način pripreme bifteka – na kraju krajeva, oni su ga i podarili svetu. Gurmani u Kraljevini najviše vole da jedu srednje pečeno, a point biftek meso, koje se odlikuje sivo-smeđom nijansom korice i i neodoljivo ružičastim središtem.

Demi anglais biftek je još jedan naziv za srednje pečeno biftek meso. Iskusni kuvar će uvek znati da napravi razliku u nijansi ružičaste koja karakteriše ovako pripremljen biftek.

Bien cuit biftek je dobro pečeno biftek meso

Možda ste upoznatiji sa nazivom – biftek well done – kako ga Amerikanci nazivaju, i popularna je opcija za one koji se tek upoznaju sa čarima kojima obiluje ukusno biftek meso. Zanimljivo je da se Englezi gnušaju kada se biftek priprema na ovakav način i pejorativno ga nazivaju nemačkim stekom.

Prepoznaćete ga po karakterističnoj sivo-braon korici i tamo smeđem središnjem delu. Ovakvom biftek mesu sasvim malo obrade fali da postane Trop cuit biftek, ili prepečen biftek koji je sasvim crn, zagoreo, čak pomalo hrskav.

Šta su američki bifteci?

Amerikanci su razvili vlastiti stil na koji se biftek priprema. Tako postoje čikaški i pitsburški biftek. Čikaško biftek meso se obrađuje na brzinu i posebno morate naglasiti da želite baš ovakav biftek. Pitsburški biftek se često naziva i crno – plavi biftek, jer je spolja zagoreo (crn), a iznutra je krvav.

Ruska simfonija ukusa – biftek Stroganoff

Ovo raskošno rusko jelo nastalo je u periodu revolucionarne Rusije, iz glave francuskog kuvara koji je služio ruske aristokrate. U svojoj izvornoj pripremi, koja je oduševljavala grofa Pavela Stroganova, tanko, na šnite sečeno, biftek meso mešalo se sa kiselim mlekom vrlo snažnog ukusa, paradajzom i kratko proprženim pečurkama.

Jelo je nastalo tako što je francuski kuvar prilagodio recept za francuski, goveđi gulaš time što je dodao kiselo mleko i nazvao ga po svom poslodavcu, aristokrati. Ovo jelo je tokom 20. veka doživelo nekoliko transformacija i prilagođavanja, pa se, na primer u Kini meso priprema bez kiselog mleka i služi uz pirinač. U Americi se služi uz testeninu sa jajima.

Kakav god biftek da poručite, sigurno je da nećete zažaliti. Doživljaj koji, dobro pripremljeno biftek meso pruža nepcima je neponovljiv, pa ćete se i vi upisati na listu ljubitelja ove kulinarske delicije. Kako biste otpočeli vašu gurmansku avanturu, bitno je odabrati idealno mesto, koje će ispuniti sve vaše zahteve i pripremiti vašu porciju bifteka na najbolji mogući način.

Šta je potaž? Poreklo potaža i vrste ovog specijaliteta

Za jesen i hladnije dane supa i potaž od povrća je idealan obrok koji će vas okrepiti i zasititi. Reč potaž potiče od francuske reči „potage” što u prevodu na srpski znači gusta supa, i predstavljala je jelo koje se pravilo u formi čorbe, od raznog povrća sa dodacima testa.

To je lagano jelo francuskog porekla sa puno vrsta zeleni, ali i drugog povrća. Svaka gusta potaž čorba se prave na isti, brz i izuzetno lak način, pa ćete uz jedan spremljeni ovakav specijalitet znati da napravite i na stotine njih.

Potaž od povrća – prvi pomen i poreklo

Iako je na našim prostorima popularnost stekao relativno skoro, čorba potaž je oduvek imala važnu ulogu u svetskoj kuhinji, pogotovo na području Engleske i Francuske. Još od srednjeg veka potaž su jednako konzumirali kraljevi i dvorjani, kao i običan narod.

Najčešće je predstavljao jednu od uvodnih opcija pred veliku gozbu. Običan narod ga je kuvao kao obroka za preživljavanje tokom dugih zimskih meseci, a popularan je izbor i kao zdrav doručak.

Potaž poreklo imena vuče od naziva keramičkog suda u kom se pripremao. Taj sud nazivao se pot, a sama reč potage nastala je u Francuskoj i vezuje se za bilo koju gustu supu napravljenu od usitnjenog mesa i povrća.

Međutim, u svetu se reč potaž uvrstila kao naziv jela koje je u osnovi gusta čorba (krem supa), ali obavezno mora biti homogene strukture bez pojedinačnih komada mesa ili povrća – što je neobično jer je svaki (prvi) potaž u sebi obavezno sadržavao komadiće neusitnjenog mesa i raznog povrća, a kao takav biste ga jeli i u Engleskoj i u Francuskoj.

Bundeva, krompir, crni luk i šargarepa

Potaž od povrća, supa od povrća i krem čorba od povrća

Naturalna čorba potaž ili potaži od povrća se razlikuju od ostalih po tome što se namirnice moraju videti, nikada se ne pasiraju, niti legiraju (postepeno dodavanje razmućenih žumanaca u čorbu kako bi se postigla kremoznost, bez grudvica) već se povezuju zaprškom.

Danas, kako pokušavamo da živimo zdravije i odmorimo svoj organizam od prekomerne upotrebe masti i aditiva koje bismo uneli zapržavanjem čorbica, gusta potaž čorba dobija se usitnjavanjem povrća pomoću štapnog miksera.

  • Pire čorbe ili Pirei se uglavnom pripremaju od povrća koje se kuva i pasira, zatim povezuje sa buterom. Nikad se ne legira.
  • Jake krem čorbe (Bisques) mogu biti i retke i guste. Mesnu osnovu najčešće čine morske životinje i to – jastog ili morski puževi.
  • Krem čorbe ili kremovi se mogu pripremati od svih vrsta povrća, mesa i kombinacijom ta dva. Ova čorba se priprema tako što se materijal od koga krem nastaje (riba, meso) iseče i prži na masnoći, sa korenastim povrćem i prazilukom. Zatim se zalije fondom (bistrom supom), pa se dodaju začini i nastavi sa kuvanjem. Kada se čorba skuva, ona se propasira i legira i u nju se doda sveži maslac uz dodatak svežeg sira.
  • Sluzave čorbe ili Velutei se pripremaju tako što se proprži brašno na maslacu uz dodatak celera, praziluka i šargarepe. Zatim se nalije sa nekim od fondova: pileći, riblji, goveđi, teleći ili od divljači. Kada se skuva, lagano se procedi, pa se potom legira sa pavlakom i žumancetom.

Potaž od bundeve

Najzastupljeniji i najpopularniji potaž na našim prostorima jeste potaž od bundeve. To je slučaj iz više razloga: bundeva, osim što je dostupna tokom većeg dela godine, vrlo je hranljiva i cena joj je vrlo pristupačna. Potaž od bundeve ima specifičnu narandžastu boju, daje upečatljivu mešavinu mirisa i ukusa, a priprema se i kao poslastica.

Potaž od brokolija i karfiola

Potaž od brokolija i karfiola sledi odmah za specijalitetom od bundeve, a popularni su i, potaž od paradajza, potaž od karfiola i šargarepe, potaž od graška i krompira, potaž od brokolija i spanaća kao i drugih vrsta zeljastog i drugog povrća.

Potaž supe i slatki potaži

Neke potaž vrste supa bile su tipične za srednjovekovnu kuhinju kao što su potaži od svinjske ili goveđe kože ili ribe, potaži od iznutrica, kao i slatki potaži od kruške. Postojali su takođe potaži koji su se spremali od mešavine cveća ili ceđenog voća sa dodatkom sosa od kokosovog mleka.

Prva srednjovekovna potaž čorba

Prvi pomeni ovoga jela nađeni su u spisima iz ranog srednjeg veka i vezuju se za dvorsku kuhinju severne Francuske, odakle su brzo postali popularni i u daljim krajevima.

Najstariji sačuvani spisi o potažu datiraju iz 14. veka i napisali su ih kuvari kralja Ričarda II. Ti spisi sadrže recepte za potaž od kupusa, luka, praziluka i šunke. Povrće za potaž uzgajalo se u specijalnim baštama koje su kasnije i dobile naziv – potage gardens.

Na dvorovima u srednjem veku, gozbe su bile nezamislive bez bar dve vrste potaža na početku, kao uvertira pečenim jelima i mesu.

Čorba potaž se danas može napraviti od najrazličitijih mešavina povrća (sa ili bez dodatka mesa) i iz tog razloga gusta potaž čorba je prepuna hranljivih sastojaka i dobro se kombinuje uz razna druga jela. Zbog raznolikih recepata i mogućnosti kombinovanja najrazličitijih sastojaka za potaž vrste ovog jela variraju u velikom broju ali se nikada ne menja njegova jednostavnost pripreme.

Potaži od povrća i druge čorbe predstavljaju obavezan deo jednostavne a ekskluzivne zimske gozbe. Ne postoji ništa kao dobra, hranljiva činija ultimativnog zdravog obroka kao što je potaž čorba koja je must have svakog ozbiljnog gastronomskog doživljaja. Ukusna potaž čorba od povrća će vas ugrejati i zasititi dovoljno da možete lagano uzivati u ostatku obroka.

Razlike između tamnog i svetlog piva

Prva pivara kod nas počela je sa radom na teritoriji Pančeva 1722. godine. Godinama se menjao proces proizvodnje, sastojci, ambalaže, a danas postoje piva sa raznim ukusima, pa su ljudima najzanimljivija ona sa ukusom grejpa, zove i limuna. Međutim, iako postoje mnoge vrste piva, osnovna podela je na tamno pivo i svetlo pivo, dok je crno pivo najtamnije od svih piva.

Kada su u pitanju razlike između svetlog i tamnog piva, osim boje, malo ljudi zna kakva je zaista razlika između ova dve vrste piva i zašto svako pivo ima svoje karakterstične arome i ukuse.

Pivo je alkoholno piće koje je jedno od najtraženijih stavki karte pića svakog kafića i restorana. Uz umerenu konzumaciju, pivo može biti veoma pogodno za ljudsko zdravlje, a smatra se da pivo vrlo pogodno utiče na kožu i kosu. U nastavka teksta saznajte po čemu se sve razlikuju svetlo i tamno pivo.

Tamno i svetlo pivo – razlike u zrnu

Svetlo i tamno pivo se suštinski razlikuju u sirovinama koje se koriste u procesu proizvodnje. Naime, za svetlo pivo se koristi svetli slad, a za tamno pivo se kombinuju različite vrste slada.

Tamno pivo se pravi tako što se mešaju svetli, tamni i specijalni karamelni, pečeni slad, u zavisnosti kakvo i koliko tamno pivo se pravi. Samim tim, između tamnog i svetlog piva postoji razlika u nutritivnom sastavu.

Takođe, tamno i svetlo pivo se razlikuju po zrnu koje se koristi u proizvodnji. Većina vrste piva se proizvodi od ječma, zobi ili pšenice. Sva zrna mogu biti pečena u različitim stepenima, te što se zrno više peče, postaje tamnije, pa i samo pivo postaje tamnije.

Naravno da i sam proces prženja zrna ima veliku ulogu u stvaranju piva, pa što je više žitarica pečeno, to pivo postaje bogatije i koncentrovanije alkoholom.

Svetlo i tamno pivo

Svetlo i tamno pivo se razlikuju i po ukusu

Samo pečenje pri proizvodnji piva, može da izvuče i jače ukusne note koje prikrivaju alkohol, kao što su čokoladni i karamel ukus. Svetlo pivo nema preterano jak ukus, dok je tamno pivo karakteristično po svom izuzetno specifičnom ukusu.

Ukus koje tamno pivo ima može da podseća na čokoladu, kafu ili čak da bude sladunjavog ukusa, u zavisnosti od brenda piva. Stručnjaci tvrde da samo kvalitetno tamno pivo ostavlja pravu punoću ukusa piva u ustima i grlu.

Danas postoji mnogo različitih ukusa i vrste piva, pa je osnovnim sastojcima u proizvodnji dodat po još neki sastojak kako bi pivo imalo ukus nekog voća, kao što je malina na primer. Takođe, sajder pića su sve popularnija, karakteriše ih nešto slabiji ukus i manji procenat alkohola nego kod svetlog i tamnog piva, a moglo bi se reći da pripadaju porodici piva, iako postoje podeljena mišljena, pa neki tvrde da sajderi pripadaju vinima.

Tamno pivo i zdravlje vs. svetlo pivo i zdravlje

Tamno pivo ima više hranljivih sastojaka od svetlog, pa se smatra da je tamno pivo “lekovitije” od svetlog. Konzumacija piva, pogotovo kada je u pitanju tamno pivo zdravlje čini boljim i jača sam imunitet.

Pivo generalno ima brojna blagotvorna dejstva na zdravlje, a tamno pivo je vrlo korisno u smanjivanju lošeg holesterola, podsticanju rada creva, kao i u zaštiti od kardiovaskularnih bolesti.

Konzumiranjem malih količina tamnog piva, prolepšava se koža lica i tela. Ono što karakteriše i svetlo pivo i tamno je pranje kose pivom koje doprinosi tome da kosa postaje lepša i sjajnija.

Posebno se savetuje devojkama koje imaju loknastu kosu da pivom peru kosu, jer pivo, pogotovo svetlo, veoma lepo oblikuje lokne. Takođe, pojedini kozmetički proizvodi sa sastavom sličnom pivu su veoma pogodni za negu kože lica i tela.

Krigla svetlog piva

Svetlo i tamno pivo kalorije i procenat alkohola

I svetlo i tamno pivo spadaju u familiju lager piva. Istorijski podaci navode da se tamno pivo proizvodilo mnogo pre svetlog piva, koje se pojavljuje tek početkom 19. veka. Osim što se razlikuje po boji i punoći pene od svetlog, tamno pivo je jače jer sadrži veći procenat alkohola, oko 6%, što znači da sadrži i više kalorija.

Uobičajeno svetlo vrste piva imaju uglavnom oko 4% alkohola, u zavisnosti od brenda piva. Pored toga što ima manji procenat alkohola u sebi, svetlo pivo ima i manje hranljivih sastojaka. Ipak, i jedno i drugo pivo poprilično utiču na kilažu svih ljudi bez obzira na pol i uzrast, što za neke ljude može biti veliki plus piva, dok nekima to ipak smeta.

Pivo je jedno od najstarijih alkoholonih pića. Iako se ne zna kad je tačno napravljeno prvo pivo, postoje arheološki podaci koji navode da na to da pivo sigurnije nije starije od deset hiljada godina.

Kao glavni razlog se navode žitarice koje su tada uvedene u redovnu ishranu, a čine glavni sastojak svih piva. Danas je pivo jedno od najpopularnijih alkoholnih pića, a njegove brojne prednosti u odnosu na druga pića su pivo upravo i dovele do pozicije najtraženijeg alkoholnog pića.

Ukoliko još niste sigurni da li više volite tamno ili svetlo pivo, ako ne znate u kojem biste pivu pre uživali u nekom noćnom provodu ili tokom dnevnog uživanja pored reke u restoranu Magaza koji je veoma poznat po velikoj ponudi piva, obavezno se odvažite na ispijanje i jednog i drugog piva, kako biste otkrili koje vama više leži, a pivo će, bilo koje boje, nesumnjivo održati vaše raspoloženje na najvišem niovu.

Najpoznatije vrste sireva

Ne može se sa sigurnošću utvrditi trenutak u kom je sir “otkriven”, ali ono što znamo jeste da je u vreme vladavine i pohoda Rimskog carstva sir već uveliko bio na meniju, a pravljenje sira u to vreme postalo je “biznis” i način zarađivanja mnogih porodica tog vremena.

Od tada, najrazličitije vrste sireva proizvode se i konzumiraju širom sveta, te predstavljaju neodvojiv deo ljudske istorije i prehrane. Sirevi se prave zgušnjavanjem mleka, a zavisno od toga kog mleka i kakvom tehnikom – postoji nebrojano mnogo vrsta sireva koji su uglavnom tipični za različita društva i podneblja i deo su njihove tradicije. Ipak, nekoliko vrste sireva uspelo je da se izdvoji kao posebno popularno, pa ćemo u nastavku teksta izdvojiti najpoznatije vrste sireva.

Kačkavalj – balkanski miljenik

Prvi put kačkavalj se spomenuo još Hipokrat, aludirajući na sposobnost Helena za pravljenje sira. Kačkavalj je brzo nakon nastajanja osvojio svet, posebno istočni deo Evrope, a naročito Balkan. Nastao je u Italiji, pod imenom Caciocavallo, a na Balkanu ovaj tvrdi sir je takođe vrlo popularan, toliko da se njegov naziv često se koristi da označi sve žute sireve.

Pravi, originalni kačkavalj proizvodi se u južnoj Italiji, u području Apeninskih planina, a može se praviti od kravljeg ili ovčijeg mleka. Svaka regija u Italiji i na Balkanu, ali i u još nekim istočnim zemljama sveta ima svoje, tipične vrste kačkavalja – domaći kačkavalj.

Tako je u Srbiji, na primer, najpoznatiji Pirotski kačkavalj koji se pravi na Staroj planini. Kačkavalj i njegove tipične vrste koriste se kao dodatak mnogim jelima, a mnogi vole da ga konzumiraju i samog ili uz pršutu, masline i vino. Postoje čak i jela čija je osnova samo kačkavalj, a pohovani kačkavalj prvi je među njima.

Mocarela – osvežavajući sir

Još jedna popularna vrsta sira iz južne Italije! Ovo ne treba da nas čudi s obzirom na to da su Italijani uvek pri vrhu liste kada je reč o proizvodnji i izvozu sira. Popularnost mocarele, međutim, prevazilazi italijanske granice i može se pohvaliti prepoznatljivošću na svetskom nivou.

Mocarela sir sa paradajzom i bosiljkom

Postoji mnogo legendi o tome kako je mocarela nastala, a često se Napulj proglašava kao tačna lokacija na kojoj se ova, tada nova, vrsta sira napravila. Originalna mocarela sir je koji se  pravi od bivoljeg mleka, ali česta je i ona od kravljeg mleka.

Sa svojim blagim ukusom i mekanom strukturom, mocarela predstavlja pravi letnji, osvežavajući sir. Mocarela se kupuje u kesi koja sadrži vodu ili surutku, a ukoliko se pravi u domaćim uslovima, mora se držati u posudi sa surutkom. Kada se izvadi – mocarela može da se konzumira u roku od nekoliko dana.

Mocarela je obavezan sastojak mnogih italijanskih jela kao što su pica, pasta ili brusket, salata Carpese, ali i mnogih drugih. Štapići mocarele sasvim su posebno jelo, a ovaj sir mnogi konzumiraju i samog, uz paradajz i vino.

Sir Ementaler – rupičasti sir iz crtaća

Ementaler je sir koji se najčešće koristi u crtaćima, zbog svog simpatičnog i originalnog, rupičastog, izgleda. Ementaler potiče iz Švajcarske, postojao je još u antičkom dobu, a do XIX veka se tradicionalno proizvodio u Ementalu, da bi se kasnije popularisao širom sveta, te se proizvodi na najrazličitijim mestima na planeti. Tipični, švajcarski Ementaler i dalje važi za najpoznatiji i najbolji.

Ementaler svajcarski sir

Kada se upotrebi sintagma “švajcarski sir”, Ementaler je prvi koji većini padne na pamet, a toliko je popularan da je zbog njega nastala i planetarno poznato poređenje “bušan kao švajcarski sir”.

Ementaler je žuti, polu-tvrdi sir. Ima blag ukus, a pravi se od kravljeg mleka. Upotrebljava se tri bakterije tokom pravljenja Ementalera, a njegove rupe kroz istoriju su često smatrane nesavršenstvom pa su se proizvođači trudili da ih izbegnu. Danas je rupičasti Ementaler jedna od njegovih glavnih odlika, a rado se nalazi kao zakuska uz najrazličitija vina, na stolovima širom sveta.

Buđavi sir – ukusni delikates

Kada plesan počinje da se razvija na nekoj namirnici znači da ne treba da se je jedemo – ona je pokvarena. Međutim, ovo se ne važi i za sir! Ipak – nije dovoljno ostaviti sir da se ubuđavi i dobiti jedan od najboljih delikatesa. Buđavi sir koji je delikates nastaje uz primenu pravila koja retki znaju, pa neke njegove vrste predstavljaju pravu misteriju.

Budjavi gorgonzola sir

Najpoznatjiji buđavi sir poreklom je iz francuske, a zove se Rokfor. TIpični Rokfor pravi se u pećinama Cambalou, a proizvodi se od ovčijeg mleka. Sem njega, italijanska Gorgonzola takođe je izuzetno popularna vrsta buđavog sira koja se pravi od kozijeg ili kravljeg mleka, kao i francuski Blu d’Avern i Form d’Amber. Ovi sirevi najčešće se konzumiraju uz vrhunska vina, a somalijeri obožavaju da ih “upare” sa onim pravim.

Feta – grčki slani sir

Beli, čvrst, a u isto vreme kremast i prijatan, ali slan, Feta je sir koji potiče iz Grčke, a osvojio je mnoge krajeve sveta, naročito Balkan. Originalna feta pravi se od kozjeg ili ovčijeg sira, ali pravi se i od kravljeg mleka.

Grčki feta sir

Tradicionalno, feta se pravila od nepasterizovanog mleka, ali danas se ono pasterizuje. Iako potpuno različitog ukusa, može se reći da je Feta za Grke ono što je mocarela za Italijane – izuzetno popularna i sastojak mnogih jela i salata. Grčka salata tako obavezno ima fetu, kao i Šopska salata, ali i mnoga druga jela tipična za mediteransko područje.

Originalna feta sadrži mnoge probiotike, bogata je vitaminima A i K, kao i gvožđem i magnezijumom, a ima manje masti od starijih sireva kao što su parmezan i čedar.

Brie – najpoznatiji francuski sir

Bri je prvi sir na koji će većina poznavalaca ovog mlečnog proizvoda pomisliti kada čuje sintagmu “francuski sir”. Ovaj punomasni, kremasti i meki sir proizvodi se od kravljeg mleka, a potiče iz Seine-et-Marne, iz Francuske, a ime nosi upravo po francuskoj regiji u kojoj je nastao.

Brie de Meaux predstavnik je tipičnog Brie-a, a njegovo ime nije zaštićeno pa se pod njim sirevi proizvode širom sveta. Ipak, tipičan je, kao i uvek – najbolji. Ovaj sir francuska aristokratija naročito je cenila i volela, a spominjao se kroz mnoga važna dešavanja u istoriji ove zemlje.

Brie sir

Luj XVI je tako, tokom Francuske revolucije, imao poslednju želju da konačno proba Brie, a Bečki kongres 1815. službeno Brie priznaje kao “Kraljevski sir”, pa je od tada u francuskoj poznat i kao “kralj sireva”.

Spoljašnjost Brija okružuje plemenita, bela plesan, a njegova unutrašnjost je sasvim kremasta i blaga. Korica se jede, ali se uz vino nekada sklanja kako ne bi pokvarila njegov ukus. Ova vrsta sira odlično ide uz šardone-e.

U Magazi se možete upoznati sa nekim od ovih sireva, ali i mnogim drugim, naručite našu “dasku sireva” uz šampanjac iz naše karte pića, a sigurno ćete uživati u pogledu na reku, uz gustiranje najboljih sireva i vina. Sem toga, naš meni bogat je i jelima koja sadrže sireve, pa nema sumnje da ćete u Magazi okusiti sjajna, sirasta zadovoljstva.

Cider (sajder) – poreklo napitka i zanimljivosti

Sve veći broj modernih ugostiteljskih lokala u svoje karte pića uvrštava i cider, sve atraktivniji napitak koji je potpuno neočekivano stupio na svetska tržišta i postao i više nego dostojna alternativa najčešće konzumiranim pićima u svemu – vinu i pivu. Iako postoje brojne nedoumice kada je u pitanju kategorisanje ovog pića, jedno je sigurno – osvežavajući ukus hladne jabuke sa nekoliko procenata alkohola naručuju i vole baš svi!

Poreklo i vrste cider-a

Cider je alkoholno piće koje se dobija fermentacijom soka jabuke. Iako je ovo piće novija pojava na svetskim tržištima, ne treba zanemariti činjenicu da njegovo poreklo seže još u davna vremena kada se jabuka fermentisala kako bi se sačuvala za trajniju upotrebu.

Prvi pisani tragovi postojanja cider-a potiču iz vremena Rimskog carstva, tačnije perioda Cezarovog pohoda na Britaniju. U srednjovekovnoj Francuskoj, apple cider se cenio kao dragocena sorta vina, dok su ga Amerikanci nekoliko vekova kasnije pili kao lokalni šampanjac.

Iako je cider alkoholno piće, u nekim državama prilikom poručivanja možete naglasiti da želite sweet cider (sok od jabuke) ili hard cider (alkoholno piće). Ovo naročito važi u Americi, gde biste po porudžbini “jednog cider-a” bez napomene koju vrstu želite, mogli dobiti alkoholno piće iako ste mislili na sok, ili obrnuto.

Kako izgleda proizvodni proces?

Proizvodnja cider-a teče kroz nekoliko ključnih koraka, od kojih prvi podrazumeva prikupljanje i čišćenje jabuka, koje se nakon toga melju i presuju, da bi nakon toga došlo i do prirodnog taloženja, pasterizacije i punjenja boca (bez aditiva). Bitno je napomenuti da kvalitetan cider zahteva upotrebu minimalno pet vrsta jabuka, koje se biraju i kombinuju prema udelu šećera i kiselina.

Sledeći korak je fermentacija, koja se odvija pomoću posebnih kvasaca. Vrenje dovodi do prirodnog taloženja i probistravanja, što je znak da je cider spreman za finalno punjenje boca. Ukoliko je u pitanju penušavi cider, dodavanjem kvasca i šećera počinje druga fermentacija. Potrebno je da cider odstoji na kvascima minimalno godinu dana, da bi se kvasci degoržirali, odnosno izbacili vani. Krajnji proizvod ovog procesa je bistri, penušavi apple cider, koji se nalazi u karti pića, spreman za konzumaciju.

Somersby jabuka

Vino ili pivo?

Kada smo pomenuli problem kategorisanja ovog pića, mislili smo prvenstveno na dva vladajuća, oprečna mišljenja o srodnosti cider-a sa drugim pićima. Dok jedna strana zagovara pripadnost cider-a pivima, postoj i oni koji uporno brane tezu da cider pripada vinima. Pouzdano svrstati cider u bilo koju kategoriju je teško, pogotovo ako se uzme u obzir da njegova ambalaža u vidu staklenih flaša sa oblikom pivskih zaista podseća na piva, međutim, ukus pića ipak “govori” u prilog druge strane. Ono što se ne dovodi u pitanje je alkohol, koji je u cider-u sadržan najčešće udelom od 6%.

Ako se posmatra odnos cider-a i piva, moglo bi se reći da je pivo često kroz istoriju dobijalo na značaju na uštrb cider-a, s obzirom na to da je do početka dvadesetog veka proizvodnja piva bila isplativija. Naime, proizvodile su se velike količine žitarica koje su našle namenu i van proizvodnje brašna, pa je popularnost piva cvetala, između ostalog i zato što je pivo lakše proizvesti nego sok od jabuke. Tek pojavom craft napitaka koji su zaživeli sedamdesetih godina prošlog veka, cider je povratio svoje mesto pod suncem, i od tada njegov uspon teče isključivo uzlaznom putanjom.

Kako je cider dospeo na srpsko tržište?

Za spektakularnu pojavu cider-a na našem tržištu možemo zahvaliti prvenstveno Somersby-ju, brendu koji je odlično prihvaćen pre desetak godina kada je pokupio sve simpatije svoje ciljne grupe. Ovaj brend danskog porekla ima nekoliko varijacija, pa ga je osim sa ukusom jabuke, moguće probati i sa kruškom i borovnicom. Somersby je cider-ima širom otvorio vrata domaćeg tržišta na kome ovi napici prolaze odlično, a o tome najbolje svedoče potrošači čije oduševljenje ne jenjava.

Ukoliko još uvek niste sigurni čime ćete se osvežiti u večerašnjem provodu ili pak tokom dnevnog uživanja pored reke u restoranu Magaza, klasične izbore pića ostavite za neku drugu priliku, a baš ovu osvežite fenomenalnim cider-om koji će održati vaše raspoloženje na najvišem nivou.  

Originalne ideje za Dan zaljubljenih

Kako se bliži Dan zaljubljenih, dan koji bi trebalo da bude najromantičniji u godini, tako su zaljubljeni parovi sve više pod pritiskom kako svoju voljenu osobu iznenaditi i obradovati na originalan i upečatljiv način. To je dan kada ceo svet slavi ljubav, zaljubljeni parovi se utrkuju ko će koga više iznenaditi i baš zbog toga svako će više ceniti ukoliko iskočite iz klišea i priredite svom dečku / devojci nešto drugačije i originalnije od drugih.

Za one koji su zaljubljeni i koji se vole, svaki dan je Dan zaljubljenih. Pa kako onda učiniti da se taj “zvanični” dan ljubavi razlikuje od svih drugih dana u godini? Koliko god to bilo teško da priznamo, Dan zaljubljenih jeste prilika da se pokaže koliko nam je stalo do nekoga, ali na možda malo drugačiji način.

Ako želite ove godine da priredite nešto pomalo drugačije za Dan zaljubljenih, predložićemo nekoliko zanimljivih ideja koje vi sami možete oplemeniti i dopuniti prema svojim preferencijama, željama i ukusu. Učinite vašu voljenu osobu originalnom i posebnom. A, ono što je najvažnije jeste da taj dan jedno drugome poklonite ljubav i pokažete dubinu svojih osećanja.

Romantična večera za pamćenje

Priuštite sebi i svojoj voljenoj osobi romantičnu večeru u nekom zanimljivom restoranu, u kojem ne jedete baš često. Fensi hrana i atmosfera restorana će biti posebna uspomena za vas i vašu voljenu osobu.

Ako se pitate gde za Dan zaljubljenih, sjajna preporuka za sve zaljubljene parove koji žele da provedu nesvakidašnje veče, uz fantastičnu hranu i piće jeste naš Magaza restoran. Restoran Magaza je smešten na samoj obali reke Save, u srcu Beograda, a mi svim svojim gostima nudimo širok izbor vrhunskih gastronomskih specijaliteta, koje vredi probati. Uživo muzika upotpuniće čarobnu atmosferu  sofisticiranog restorana i učiniti da se zaljubljeni provedu onako kako zaslužuju.

Odvedite voljenu osobu na mesto gde je sve počelo

Ako još uvek postoji mesto kao što je restoran, kafić ili neko drugo mesto na kom ste se upoznali, odlučili da započnete svoju ljubavnu vezu, zapečatili svoju ljubav ili bilo što slično što asocira na neke zajedničke romantične trenutke, Dan zaljubljenih je savršena prilika da ponovo posetite tu lokaciju i evocirate uspomene.

Može to biti i klupica u parku. Sedite na to mesto, prisetite se kako je sve počelo, a možete čak ići do te mere da u potpunosti rekonstruišete taj dan, pa osim što je originalna i upečatljiva ideja, na taj način probudićete i ona najlepša sećanja i podsetiti se na najbolji način zbog čega se volite.

Par, ljubav

Organizujte romantični “piknik” u stanu

S obzirom na to kakvi su vremenski uslovi na našim prostorima za Dan zaljubljenih, piknik na otvorenom 14. februara možda i nije baš najbolja ideja. Uprkos tome, romantični piknik uvek možete imati na podu vlastitog doma. Nekoliko slojeva mekanih prekrivača, svetlost sveća, mali ukusni zalogajčići jela, piće po izboru, omiljena poslastica, sigurno su dobar put ka nezaboravnom Danu zaljubljenih. Nemojte zaboraviti laganu muziku, koja će upotpuniti ugođaj, a možete pustiti mašti na volju i biti još kreativniji kako biste osmislili i stvorili vlastiti omiljeni ambijent.

Nezaboravno vikend putovanje

Svoju voljenu osobu sigurno ćete obradovati putovanjem iznenađenja za Dan zaljubljenih. Zajedničko putovanje savršena je prilika za sticanje nezaboravnih uspomena i trenutaka za sva vremena, a ukoliko je povod tog putovanja dan ljubavi, onda nema sumnje da će užitak biti na vrhuncu.

Potrebno je samo odabrati savršenu destinaciju, a za romantični put u dvoje nekako se po pravilu najpre izdvajaju Venecija i Pariz, gradovi koji su simboli ljubavi i zaljubljenih. Putovanje u neki od gradova koji simbolizuju romantiku idealno je kako za Dan zaljubljenih, tako i za proslavljanje nekih drugih bitnih datuma u vašem životu, kao što je na primer godišnjica veze ili braka.

Neobični i originalni pokloni za Dan zaljubljenih

Kada je u pitanju Dan zaljubljenih pokloni koji se tradicionalno daruju na ovaj dan su cveće, čokolade ili boca omiljenog pića, kao i standardni ritual doručka u krevetu. Ukoliko želite da iskočite iz šablona i svojoj lepšoj / jačoj polovini poklonite nešto što će ostaviti poseban utisak i što će se pamtiti onda je prava stvar da odaberete neki originalni, neobični poklon koji svakako neće očekivati.

To ne mora da bude neka luksuzna, skupocena stvar koja će impresionirati svojom materijalnom vrednošću, već je dovoljna i sitnica, ali koja šalje poruku ljubavi. Vrlo neobičan i upečatljiv poklon za Dan zaljubljenih, u eri mobilnih telefona sa prednjim i zadnjim kamerama, selfi štapova, instagrama i drugih benefita tehnike, jeste polaroid. Ovom “retro” spravicom možete ovekovečiti zajedničke trenutke, a napravljene fotografije uramiti i okačiti na zid, umesto na instagram. Ovako napravljeni foto album ne može se izbrisati jednim klikom, već ostaje za sva vremena.

Personalizovani pokloni, poput narukvica sa imenom, jastučića ili šolja sa zajedničkom fotografijom, mogu biti vrlo upečatljivi pokloni za Dan zaljubljenih. Ovakvi pokloni koji su namenski pravljeni samo za njega ili nju, sigurno će mnogo više značiti i ostaviti veći utisak nego pokloni koji su nasumice kupljeni.

Najzad, za bilo koju ideju da se opredelite i kako god odlučite da provedete Dan zaljubljenih, ono što je najvažnije jeste da tog dana, kao uostalom i svakog drugog dana, sa voljenom osobom razmenite dovoljno bliskosti, poverenja i osećaja međusobne pripadnosti koji će učiniti da svaki drugi dan bude dan ljubavi.

Kako sosevi transformišu sasvim obična jela

Često se pitamo u čemu je tajna ukusnih specijaliteta u restoranima, i odakle potiče specifičan šmek pojedinih jela koja i sami umemo da napravimo, ali im nešto ipak fali. Za kulinarstvo se ne kaže uzalud da predstavlja pravu malu umetnost, a to potvrđuje i veština pripreme soseva koji gotovo presudno utiču na jela i čine ih originalnim i omiljenim onima koji ih probaju. To je dobro poznato uspešnim kuvarima zaposlenim u najboljim restoranima, čiji pikantni sosevi predstavljaju malu tajnu velikih specijaliteta, zbog kojih se u ove restorane redovno i vraćamo.

Najpopularniji sosevi koje možete pripremiti i samostalno

Neki sosevi se prave od namirnica koje sigurno već imate u svojoj kuhinji, dok neki zahtevaju dodatnu kupovinu. Ako ste poželeli da napravite neki specijalitet koji će oduševiti vaše prijatelje ili porodicu, donosimo nekoliko predloga za fenomenalne soseve omiljene ljubiteljima dobre hrane i kvalitetnih začina.

Sos za piletinu

Ukoliko spremate specijalitet  za neku posebnu priliku, godišnjicu ili rođendan, predlažemo jelo sa piletinom uz sos koji će biti odličan dodatak ovom mesu. Naročito dobro se kombinuje sa pilećim krilcima, a glavi sastojci su crni luk, ulje, jabukovo sirće, soja sos, tabasko sos i braon šećer. Odličan dodatak mogu biti konjak ili viski, koji će dati poseban pečat piletini koju pripremite. Iako je jedan od najpopularnijih soseva uz piletinu Pesto sos, u samostalnoj režiji možete napraviti varijaciju njegovu varijaciju na sledeći način.

Ovaj sos za piletinu zahteva seckanje po četiri glavice crnog i belog luka, i lagano dinstanje uz dodavanje ostalih sastojaka kada luk dobije staklast izgled. Kada se soja i tabasko sosevi sjedine uz ostale sastojke, trebalo bi da dobijete smesu gustu kao jogurt.

Sos možete odložiti u frižider ili ga direktno sa šporeta preliti preko piletine, a osim uz pileća krilca, možete ih kombinovati i sa drugim vrstama pečenja.

Sos za ribu

Sosevi se odlično slažu uz ribu, koja ne bi bila naročito popularna bez dodataka u vidu raznih preliva i umaka koji pružaju pravu lepezu ukusa ribljih specijeliteta. Sos za ribu možete spremiti na mnogo različitih načina, a mi predlažemo jedan sa jednostavnom pripremom, ali izuzetno moćnim efektom na celokupno jelo koje se poslužuje. Za pripremu ovog sosa su vam potrebni 1 glavica belog luka, veza peršunovog lista, 100 grama senfa, malo maslinovog ulja po želji i čaša soka od limuna.

Sos za ribu

Sos će dobiti najlepšu teksturu ukoliko sastojke pomešate u blenderu i umutite ih tako da dobijete gust, kremast sos. Umak nije potrebno soliti, jer je riba sama po sebi dovoljno slana. Pikantna smesa će se odlično uklopiti uz barenu ili prženu ribu, a najbolja stvar kad su ovi sosevi u pitanju je kratko vreme pripreme. U ovom slučaju, sos za ribu će vam oduzeti samo 10 minuta. Ukoliko obratite pažnju, primetićete da se riblji specijaliteti u popularnim restoranima služe uz grilovano povrće, pa obrok možete obogatiti i na ovaj način.

Marinara sos za špagete

Špagete su jednostavno jelo italijanske kuhinje koje se brzo priprema, i moglo bi se reći da spadaju u kulinarski klasik kome uvek pribegavamo kada nemamo drugu ideju za obrok. Međutim, uz nekoliko ključnih dodataka, špagete mogu postati pravi specijalitet, nimalo sličan onima koje ste već toliko puta probali.

Tajna je u Marinara sosu koji vuče poreklo iz Napulja, a njegovi glavni sastojci su paradajz, beli luk i razni začini. Postoje brojne varijacije ovog sosa, što pruža odličnu mogućnost da budete originalni pri pripremi vašeg specijaliteta. Priprema zahteva da pripremite usitnjen beli luk, peršun, kašiku sušenog origana, mleveni biber, so, crni luk i grubo iseckan, svež bosiljak. Tome možete dodati 2 lovorova lista i jednu, do dve šoljice belog vina koje će dodati poseban šmek koji sosevi inače imaju.

Beli i crni luk možete propržiti u maslinovom ulju na srednje jakoj vatri, sve dok ne postanu prozirni, a onda dodajte belo vino, biber i lovor. Umak treba da se kuva oko 30 minuta, uz povremeno mešanje smese. Dodajte origano, bosiljak i peršun i dobro promešajte, a onda ostavite umak da se kuva još 90 minuta uz povremeno mešanje. Nakon ovog vremena, probajte sos za špagete i dodajte mu malo praška za pecivo ili šećera ako je suviše kiseo za vaš ukus.

Umak možete odložiti u frižider, ili ga odmah preliti preko testenine. Ukus će biti jednako dobar, a svaki naredni put možete različito dozirati namirnice i tako eksperimentisati sa sosevima.

Pripremite neki od navedenih soseva i posmatrajte kako jednostavna jela poput piletine, testenine i ribe postaju kulinarska remek dela, zahvaljujući samo nekoliko namirnica i njihovim kombinacijama, koje uvek pružaju mogućnost eksperimentisanja. Obrok možete obogatiti i dobrim vinom ili koktelom. Istinski gurmani izuzetno cene mešavinu mirisa, ukusa i zalogaja koje različiti sosevi stvaraju, a vi ćete biti ponosni na vaš specijalitet koji može da se izjednači i sa onima u najboljim restoranima.

Koje vrste viskija postoje i u čemu se razlikuju?

U dobrom provodu alkoholno piće je glavni asistent, jer konzumiranjem alkohola prividno bežimo od stvarnosti. Postoje određena alkoholna pića koja više piju muškarci kao što je recimo pivo kao najpopularnije alkoholno piće, dok postoje i ona kojima je više naklonjen nežniji pol, kao što je vino na primer. Ali kada je u pitanju viski, svi ga rado konzumiraju, bez obzira na pol.

Viski ima veliki procenat alkohola, u zavisnosti od vrste, te je potrebno da se popije veoma malo kako bi se opustili. Svima je poznato da je viski glavno piće u svim filmovima i serijama i da ga mnogi konzumiraju u velikim količinama, bez obzira na pol, godine i deo dana. Glavno alkoholno piće svake proslave je viski. U elegantnim niskim čašama, dva prsta žućkasto zlatne tečnosti i pomalo gorkast ukus učiniće da izgledate i profesionalno i ozbiljno, a ujedno i veoma opušteno.

Sa alkoholom ne treba preterivati, pa tako ni sa viskijem. Mnogi danas mešaju viski sa raznim sokovima, kako bi ga ublažili i učinili da ukus bude manje gorak, a više sladak. Mnogi piju kako bi se osećali starije, a zapravo ne znaju ništa o piću koje unose u svoj organizam.

U daljem tekstu ćete imati priliku da pročitate koje sve vrste viskija postoje, koje se najviše konzumiraju, kao i u čemu se razlikuju.

Case viskija

Whiskey ili whisky – poreklo “vatrene vode”

Kada je u pitanju viski, podaci o ovom alkoholnom piću datiraju iz 800. godine pre nove ere. Smatra se da je nastalo u Indiji i da je preteča ovog pića bilo piće “arak”. Viski je kroz istoriju bio poznat kao “vatrena voda”, a sama reč viski potiče od francuske reči usquebaugh što u prevodu znači voda života.

Prvi značajniji pisani dokument o viskiju potiče iz 1494. godine iz Škotske. Danas postoji rat o tome ko je izmislio viski, te se Irci bune jer smatraju da su oni tvorci ovog alkoholnog pića. Naime, oni se pozivaju na propovedi i dnevnik jednog Irca, u kojem je zapisano kako se priprema trostruka vatrena voda.

Ono što mnoge buni je da li je pravilno napisati whiskey ili whisky. Za onoga ko kupuje, verovatno da je svejedno, ali za ljubitelje i velike poznavaoce ovog pića, razlike su velike. Naime, whiskey se koristi kada su u pitanju viski marke koje su američke i irske, dok se whisky koristi kod škotskih, japanskih i kanadskih brendova.

Definicija proklamuje da države koje u svom nazivu imaju slovo -e koriste reč whiskey, a države koje nemaju slovo -e u svom imenu koriste reč whisky.

Od cega se pravi viski

Viski je žestoko alkoholno piće koje se dobija destilacijom fermentiranih zrna žitarice. U zavisnosti od vrste žitarice, razlikuju se i vrste viskija, a najpoznatiji je američki, škotski i irski viski, koji se upotrebljavaju širom sveta, pa i kod nas. U  restoranima Beograda kao deo karte pića mogu se naći viskiji kao što su Johnie Walker, Chivas Regal, Jim Beam, Jameson, Four Roses, Ballantine’s, Baileys, Jack Daniel’s, te kako je izbor veliki, svako može naći baš nešto po svom ukusu.

Kada je u pitanju viski vrste se razlikuju i po tome kako i u kojoj meri se meša samo piće, kao i po procentu alkohola koji sadrži, te se tako razlikuje i boja i miris i ukus. Ovo alkoholno piće sadrži između 40% i 94,8% alkohola u sebi. Nakon same destilacije potrebno je da viski odstoji najmanje dve godine, a po potrebi i nekoliko godina. Smatra se da što je duže stario, to je viski bolji. Zanimljivo je da viski koji je napravljen iz zrna kukuruza ne mora da odstoji, već se može odmah konzumirati.

Ono po čemu se razlikuju vrste viskija je i sama cena. Kada je u pitanju viski cena varira, te je interesantan podatak da je najskuplji viski prodat za neverovatnih 460 hiljada dolara, a reč je o Macallan viskiju iz 1946. godine.

Flasa Ballantines viskija

Različite vrste viskija

Postoji nekoliko vrsta viskija koje se najviše razlikuju po načinu pravljenja. Osnovno podela viskija je na malt i grain viski. Malt viski se pravi od ječma, dok se grain viski pravi od bilo koje druge žitarice. Ove dve vrste viskija se kombinuju i tako nastaje blended viski. Najpoznatije vrste viskija kod nas koje se ujedno i najviše konzumiraju su viski bourbon i skoč.

Bourbon whiskey

Ova vrsta viskija mora biti napravljena od smese koja ima najmanje 51% kukuruza. Sam proces fermentacije burbona podrazumeva dodavanje već stare fermentisane smese iz prethodne fermentacije (ta smesa je poznata kao kisela smesa). Bourbon whiskey se pravi u Sjedinjenim Američkim Državama i mora da sadrži manje od 80% alkohola. U ovu vrstu viskija se ne smeju dodavati aditivi, i mora da odstoji minimum dve godine. Razlikuju se straight i blended bourbon. Jedan od najpoznatijih bourbon whiskey-a je Four Roses.

Scotch whiskey

I skoč je kao i svaki drugi viski nastao destilacijom smese žitarica, i to od smese slatkog ječma. Smesa podrazumeva ječam, vodu i kvasac. Kako bi se dobila željena boja koristi se karamela, koja pored boje, dodaje i slatkast ukus gorkom viskiju. Ovako spremljeno alkoholno piće mora da odstoji u najmanje tri godine, dok procenat alkohola mora biti manji od 94,8. Kako mu samo ime govori, ova vrsta viskija je proizvedena u Škotskoj. Najpoznatiji skoč je Ballantine’s i Chivas Regal.

Neko se prepušta uživanju u hrani, neko uživanju u kolačima koje volimo, a neko u piću. U svakom slučaju, ne treba preterivati i u svemu treba biti umeren i imati granice. Takođe, ukoliko spadate u grupu ljudi koji vole da konzumiraju viski, dobro je znati od čega i kako se pravi piće koje pijete, kao i odakle potiče. Na taj način ćete sigurno pažljivije birati i izgledaćete ozbiljnije u očima drugih ljudi.

Uživanje u hrani kao poseban vid hedonizma

Da nema iskrenije ljubavi od ljubavi prema hrani, davno je rekao Džordž Bernand Šo, a to je mišljenje koje zastupaju ljudi širom sveta i danas. Uživanje u hrani se smatra jednim od najistaknutijih ovozemaljskih zadovoljstava iako suštinski gledano predstavlja egzistencijalnu potrebu. Osim toga, hedonisti su specifičan profil ličnosti za koji se neretko postavlja pitanje da li je njihova sposobnost da uživaju u malim stvarima na višem nivou od onih koji to nisu ili je njihova sklonost istinskom uživanju privilegija. Da li spadate u hedoniste kojima je samo najukusnija hrana uživanje i zašto je važno napraviti distinkciju između dobrog zalogaja i preterivanja, saznajte u nastavku teksta.

Da li spadate u hedoniste?

Hedonizam je filozofija življenja po kojoj je zadovoljstvo primarni izvor unutrašnjeg dobra. Šire gledano, zastupnici hedonističkih shvatanja tvrde da je svha postojanja život bez preteranog razmišljanja o posledicama, ali se ponekad vezuje i za ideju užitka koji može biti u sukobu sa tuđom idejom zadovoljstva.

Bitno je imati na umu da je najispravnije razmišljati o zadovoljstvu kao subjektivnom stanju uživanja. Nekome je ljubav od partnera sve što mu treba u životu, a nekom je samo najbolja hrana lek za dušu, ali se oba smatraju jednako vrednim vidovima hedonizma. Razlog tome je što različita iskustva mogu izazvati jednaku emociju i drhtaj kod uživalaca, što može biti na skali od ekstremnog zadovoljstva do ulitmativnog nezadovoljstva, u skladu sa preferencijama ličnosti.

Ne postoji jedinstveni stimulans koji izaziva potpuno isti odgovor u svakom trenutku, odnosno zadovoljstvo je interakcija između stimulansa i osobe koja ga oseća. Prema mišljenju psihologa, uprkos raznim teorijama kako je hedonizam u osnovi nemoralan, on se smatra zdravim. Hedonizam je za svakoga jer svako treba da uživa u sopstvenom životu na način na koji to najbolje može.

Hedonosti kada je reč o konzumaciji, najviše uživaju u dobrom ukusu pića i čokolade. Takođe, nije zanemarljiv izgled hrane s obzirom da pravim hedonistima moraju sve kockice da se poklope. Imati obroke u restoranima brze hrane i prejedanje u istim se ne smatra hedonizmom ma koliko osoba uživala u tome. Hedonistički stav je posebno stanje uma koji se prema zadovoljstvu odnosi kao prema ritualu. Primera radi, samo najbolji restorani u Beogradu, sa specifičnom atmosferom i adekvatnim osobljem mogu biti uživanje za  hedonistu.

Iz tog razloga dolazi često do nesporazuma da li je neophodan dublji džep da biste nekog nazvali hedonistom? Istina je da dobar restoran u Beogradu, ne mora nužno biti skup, bitno je samo znati gde jesti u Beogradu, a to se postiže time što imate naviku da pričate o dobroj hrani. Bitno je samo naći balans u zadovoljstvu koje pruža dobar zalogaj i preterivanju koje donosi posledice.  

Mladi ručaju za stolom

Zašto neki ljudi ne mogu da uživaju u hrani?

Postoje osobe koje ne mogu da uživaju u hrani zbog prevelike opterećenosti brojkama i kalorijama. Potpuno je pogrešan pristup hrani kada ste jedino opterećeni brojem kalorija, procentima masti i ugljenih hidrata. Na ovaj način sebi uskraćujete uživanje ne samo u hrani, nego u čitavom životu. Osim toga, opterećnost brojevima, a ne ukusima samo može da dovede u zablude i klopke. Zato je jako bitno prepoznati glad i momente kada samo osećate potrebu za obrokom.

Kako stručnjaci savetuju i onima koji se često pridržavaju dijeta, najbolje je jesti u vreme kada osetite žeju za specifičnim ukusom. Slušajte svoje telo i priuštite mu dobar obrok, ne uskraćujte sebi ništa, ali imajte meru. Jedite polako i obavezno napravite posebu atmosferu prilikom jela. Bilo da su u pitanju restorani u Beogradu koji imaju kuhinju koja vama najviše odgovara ili da jedete kod kuće – potrudite se da odvojite to vreme samo za hranu. Uživajte svim čulima jer ćete samo tako moći da cenite ono što je na tanjiru. Dozvolite sebi i dobar koktel ili čašu vina koje se slaže sa specijalitetom da biste upotpunili doživljaj.  

Uživanje u hrani je zdravo

Da li ste znači da japanska vlada ohrabruje svoje stanovništvo da uživa u hrani? Razlog tome su prvenstveno zdravstveni benefiti koje hedonistički pristup hrani donosi. Postoji naime, niz dokaza koji potvrđuju da je uživanje u hrani jedna od glavnih komponenti istovremeno zdrave ishrane, odnosno zdrave konzumacije.

Istovremeno, negativne emocije vezane za jelo kao što su krivica, strah, sram i sud stvaraju posledice po zdravlje i blagostanje pojedinca. Neki od razloga zbog kojih treba da naučite da uživate u hrani sa medicinske tačke gledišta su:

  • Bolje varenje hrane – Uživanje u hrani daje signal parasimpatičkom nervnom sistemu da aktivira svoj relaksacioni odgovor. To je isti sistem kojim se odvija varenje tako što opušta mišiće u gastrointestinalnom traktu.
  • Jača apsorpcija nutrijenata – dokazano je da je ukus hrane u direktnoj relaciji sa apsorpcijom hranljivih materija.
  • Veći osećaj sitosti će se javiti kada unesete manje hrane ako dozvolite sebi da uživate.

Naš tim koji na čelu ima vrhunskog šefa kuhinje teži, ali i ostvaruje da vas najbolja hrana u Beogradu očekuje u Magazi. Šta god bila vaša strast – kolači, mesni specijaliteti, morski plodovi ili pasta, kod nas ćete uživati u ukusima koji će zagolicati sva vaša čula. Mi čvrsto verujemo da je uživanje u hrani strast kojoj treba da se predate i tu smo da vam budemo saveznici.  

Kako provesti novogodišnju noć u Beogradu

Jedan od veoma radosnih praznika u toku godine svakako je doček Nove godine. Kraju godine i početku nekog novog poglavlja svi se raduju, i najmlađi i nešto stariji. Decembar je mesec ljubavi i darivanja, te je ceo mesec u duhu slavlja i praznika.

Vreme praznika je vreme kada se svi okupljaju na porodičnim ručkovima, odlaze na nekoliko dana na put ili novogodišnji doček provode u beogradskim restoranima, klubovima, splavovima ili kafanama. Neretko se mladi odlučuju i za kućne žurke, a često uz dobro kuvano vino doček Nove godine u Beogradu provode na trgovima.

Ponude za doček Nove godine uglavnom se mogu naći na internetu i izbor je veliki. Mnogi već pre početka decembra znaju gde će ići i već su platili svoje mesto, jer je novogodišnja noć u Srbiji veliko slavlje koje cela nacija proslavlja u krugu porodice i prijatelja.

Poseta turista Beogradu se sve više povećava, jer su čuli da je Beograd noću postao sinonim za najbolje žurke na Balkanu. Doček Nove godine u Srbiji uz noćni provod i noćni i život može biti nezaboravno iskustvo za svakog ko je za takvu vrstu provoda, a turisti se uglavnom odlučuju za brojne klubove i kafane jer su čuli da je srpska rakija nezaobilazni deo noćnog provoda.

U daljem tekstu smo pripremili za vas nekoliko saveta kako provesti novogodišnju noć u Beogradu.

Nova godina u restoranu

Doček Nove godine restorani

Za doček Nove godine u beogradskim restoranima sve češće se odlučuju oni koji su za nešto svečaniji doček uz večeru i vino. Naime, ova vrsta proslave Nove godine je rezervisana za one koji nisu zainteresovani za muziku koju pušta DJ i velike gužve. Novogodišnja noć u Beogradu u restoranima je najelegantiji doček u Beogradu za koji se možete odlučiti. Pregršt restorana prestonice odavno su napravili program za doček Nove, te su mesta već uveliko popunjena.

Najlepši doček je uz reku, dobru muziku, piće i društvo, te bi restoran Magaza bio idealan izbor za one koji žele da u Novu godinu uđu sa dobrom energijom, u odličnoj atmosferi okruženi elegancijom. Kako se mesta za restorane vrlo brzo popunjavaju, neophodno je rezervisati svoje mesto na vreme, kako biste imali svoj novogodišnji plan.

U restoranima će sigurno biti živa muzika koja će biti zadužena za podizanje atmosfere uz najpoznatije boemske hitove. Restorane ne biraju samo stariji, već sve više i mlađi koji nisu zainteresovani za izlaske po klubovima i više su za neku svečaniju nit dočeka. Cene restorana variraju i to zavisi i od lokacije same i od ekskluzivnosti restorana, od menija za koji se odlučite, kao i od samog mesta stola za koji se odlučite.

Doček Nove godine na Trgu

Doček Nove godine u Beogradu na Trgu je idealno rešenje za one koji se ne plaše hladnoće. Prelep način da se novogodišnja noć provede uz poznate hitove poznatih srpskih muzičara, uz kuvano vino i kuvanu rakiju, kolektivno odbrojavanje i nezaobilazni vatromet.  Iako je svake godine 31. decembar u Beogradu poprilično hladan, pogotovu ako se radi o noći, beogradski Trg je uvek pun.

Građani u hladnim trenucima zaborave na vreme jer ih očaraju svetla grada, ukrasi i novogodišnja jelka, te se sa društvom i uz dobru muziku provedu idealno. Doček na Trgu je najjeftinija varijanta dočeka, pa je uglavnom izbor mladih i tinejdžera koji nemaju novca za klubove i nemaju dovoljno godina za alkohol. Ali nemojte da vas gužva odbije da ne posetite Trg za Novu godinu, jer upravo to što ste na otvorenom daje vam mogućnost da menjate svoju poziciju.

Ono što je turistima za vreme praznika veoma interesantno u Beogradu su ulice otvorenog srca, kao i Trg otvorenog srca. Omiljeno mesto za najmlađe svake godine izgleda sve lepše i predstavlja malu božićnu pijacu. U sklopu ulice otvorenog srca organizuje se dečiji program u okviru kog peva hor, igraju se predstave, a klovnovi i Deda Mrazovi podižu prazničnu atmosferu svojim performansima.

Doček Nove godine na trgu

Klubovi i kafane – doček Nove godine

Omiljeno mesto za mlade koji su željni dobrog provoda uz mnogo alkohola i litre piva koje je postalo najpopularnije alkoholno piće među mladima, uz najpoznatije pesme i izvođače, svakako predstavljaju klubovi i kafane. Ako se odlučite za ovakvu vrstu dočeka, važno je da nemate preterano velika očekivanja, jer na ova mesta izlaze mladi i često sama novogodišnja noć može prerasti u fijasko.

Kako je u pitanju Beograd noću Nova godina i dobar provod su termini koji idu jedan sa drugim, ali budite pažljivi. Obratite pažnju na cenu. Često cena za doček u klubovima i kafana podrazumeva samo ulaz i eventualno jedno piće dobrodošlice. Najbolje je ići na mesta koja ste već obišli, tako ćete znati koje su cene i da li je novogodišnji meni precenjen na tom mestu.

Takođe, pazite da li je cena ulaza veoma niska ili veoma visoka. Naime, ukoliko je cena nešto niža, može se desiti da klub ili kafana budu prepuni, pa da vam ceo ugođaj dočeka Nove bude uništen gužvom i nemogućnošću da se krećete normalno i veselite. Isto tako, ređe ali dešava se, da takva mesta budu prazna, što vam takođe može predstavljati ne tako ispunjen doček. A ako je reč o veoma visokoj ceni, često se dešava da ćete morati, čak i ukoliko skupite novac za kartu, potrošiti mesečnu platu kako biste obezbedili sebi piće tako ekskluzivne kafane ili kluba.

Doček Nove godine sa najbližima – kućna žurka

Kućna žurka polako postaje omiljena vrsta proslave Nove godine mladima kojima je dosta klubova i gužve. Naime, kada se radi o kućnoj žurki sve je na vama. I organizacija mesta, kupovina hrane i pića, sami birate i puštate muziku. Ovakve dočeka često upotpunjavaju brojne društvene igre, te ovakva vrsta dočeka uglavnom bude najzanimljiviji odabir za svakog.

Okruženi svojim prijateljima, ako se odlučite za kućnu žurku, u Novu godinu ćete ući opušteno i u dobrom provodu i raspoloženju. Najvažnije je da obezbedite hranu i piće, jer to nećete moći da nađete u novogodišnjoj noći. A nakon žurke, ostanite i pomozite domaćinu da sve očisti i raspremi, jer je sigurno da će biti posla.

Kako je najteže naći mesto za kućnu žurku, jer niko neće da preuzme tu odgovornost na sebe, za doček Nove godine ponude za iznajmljivanja stanova su brojne. Pa tako možete iznajmiti neki stan na samo jedno veče koji se nalazi u blizini Trga i na taj način proslaviti Novu godinu u toplom uz muziku sa Trga.

Izaberite pravi doček za vas, organizujte sve na vreme i uživajte u svakom danu praznika!