Rakija – srpski brend i deo noćnog provoda

Rakija – srpski brend i deo noćnog provoda

Jedan od najprepoznatljivijih srpskih brendova je rakija, žestoko alkoholno piće omiljeno kako Srbima, tako i turistima koji je rado konzumiraju. Šljivovica se vodi kao nacionalno piće Srbije, a o njenoj zastupljenosti svedoči činjenica da nema slavlja bez ovog napitka, niti stranca koji je odbio da je proba. Pravi se od raznih sorti šljiva, a mnoge druge vrste voća su dovele do prave raznovrsnosti rakije, kako u pogledu ukusa tako i u pogledu žestine.

Po svojim osobinama, vrlo je slična vodki ili brendiju, a pored šljive za njeno pravljenje se koriste i voćke poput kajsije, grožđa, dunje, smokve, maline i višnje. Često se ovo voće meša sa medom, travama i lešnikom kako bi se obogatio krajnji ukus rakije. U nastavku pročitajte kojih su to pet najpopularnijih vrsta rakije koje možete pronaći kako na spskoj porodičnoj trpezi, tako i u noćnom provodu.

#1 Šljivovica

Ono što je za francusku konjak, a za Škotsku viski, to je za Srbiju šljivovica. Ovo piće može da se svrsta u red najkvalitetnijih žestina na svetu. Dobija se dvostrukom destilacijom kojom nastaje takozvana “prepečenica” koja sadrži do 60% alkohola, dok prva destilacija daje “meku rakiju” čiji procenat alkohola nije veći od 30%.

Specifičan ukus i aroma ove rakije privlači potrošače iz čitavog sveta, a ovo tradicionalno utkano piće se može naći u okviru svakog posluženja, bilo da je reč o većim, manjim, modernim ili tradicionalnim proslavama. Ukoliko vas posete prijatelji iz inostranstva, poseta modernim beogradskim restoranima može biti idealan način da provedete veče i upoznate ih sa ovom rakijom, jer šljivovicu sadrže gotovo sve karte pića modernih restorana.

#2 Viljamovka  

Viljamovka je dobila naziv po sorti kruške od koje se proizvodi. U pitanju je sorta Vilijam čiji plodovi pre upotrebe u ovu svrhu moraju da dostignu punu zrelost, jer tada sadrže najviše minerala i prirodnog šećera. Zbog svoje prijatne arome spada u red omiljenih rakija, a specifična je jer se proizvodi od tačno određene, kvalitetne sorte što je čini vrlo traženom na tržištu. Samo čisti plodovi ove sorte krušaka, koji sazrevaju u avgustu, daju kvalitetnu rakiju viljamovku koja nakon šljivovice predstavlja najpopularniju u Srbiji i šire.

Proces pripreme ove rakije može trajati i do nekoliko nedelja zbog dvostruke destilacije i razblažavanja destilovanom vodu. Ova rakija se čuva isključivo u inox ili staklenim flašama, na temperaturama do 15 stepeni.

#3 Lozovača

Lozovača je rakija od grožđa koja se osim na Balkanu proizvodi i u drugim delovima sveta, mada Srbija ima status ubedljivo najvećeg proizvođača rakije. Dobija se destilacijom neceđenog fermentisanog grožđa i u sebi sadrži do 45% alkohola. U njenoj proizvodnji se koristi kvasac koji potpomaže fermentaciju, a gotova rakija se čuva isključivo u bocama koje ne otpuštaju boju. Pre konzumiranja se razblažuje destilovanom vodom, i za razliku od većine drugih vrsta, ova rakija ima izraženo sladunjav ukus.

#4 Dunjevača

Plodovi dunje koji se koriste za proizvodnju ove vrste rakije ostavljaju se da odstoje do potpunog sazrevanja, nakon čega se kreće u višenedeljni postupak pravljenja rakije. Ovu vrstu ćete prepoznati po jakoj zlatno – žutoj boji, a specifičan, više sladak nego žestok ukus, čini je jednom od najskupljih i najtraženijih rakija. Zbog toga je u Srbiji nazivaju kraljicom domaćih rakija. Vranjski dunjac i leskovačka dunja važe za proverene sorte ovog voća, koje daju najkvalitetniju rakiju. Organizacija raznovrsnih proslava gotovo uvek podrazumeva i ovu rakiju kao deo posluženja.

#5 Klekovača

Ova vrsta rakije se retko proizvodi kao čista klekovača, pa se najčešće dobija dodavanjem bobica kleke u šljivovicu ili ubacivanjem samlevene kleke u proces vrenja šljive. Mala količina kleke je dovoljna da izmeni šljivovicu i ispusti aromatična i lekovita dejstva istovremeno. Dvostrukom destilacijom se najpre dobija gorak ukus koji uzrokuje terpen, a zatim se gorčina gubi i nju zamenjuje prijatna aroma.

Kleka je bila jedna od omiljenih biljaka u narodnoj medicini godinama, mada njen put od narodne medicine do srpskih restorana nije bio naročito dug. Ova rakija je najcenjenija u Bajinoj Bašti, na Tari i na obalama Drine. Tridesetih godina prošlog veka u srpskoj prestonici nastaje i prvi srpski koktel pravljen na bazi kleke iz Bajine Bašte.

Iako se u Srbiji proizvodi vekovima, šljivovica je zaštićena kao srpski brend tek 2007. godine. Nek države iz regiona takođe proizvode pojedine vrste rakije, a stranci vole da je upoređuju sa brendijem, mada je nesumnjivo da originalna rakija potiče upravo iz srpske države, gde se proizvodila još u vreme cara Dušana. Bonton nalaže da se rakija pije isključivo iz malih staklenih čaša sa maksimalnom zapreminom od 0,5 dl.