Legende o Beogradu i Beograđanima koje niste znali

Legende o Beogradu i Beograđanima koje niste znali

Ono što svaki grad čini specifičnim je njegova istorija, tradicija, ali i predanja i legende koje kruže godinama i vekovima, a nije moguće tačno razlučiti koje informacije su istinite, a koje malo mistifikovane. Upravo u ovoj mistifikaciji u kombinaciji sa istorijskim činjenicama, čuči magija o gradu Beogradu. Pročitajte legende o Beogradu i Beograđanima, o kojima možda ništa niste znali do sada.

Beograd je grad koji je pretrpeo velike ratove i rušenja koja su prošla kroz njega. Naša prestonica nosi i lepu tradiciju, mističnost i zanimljivosti, ali i tešku istoriju i nasleđe koje Beograd održavaju velikim i zanimljivim i turistima, ali i domaćem stanovništvu.

#1 Ostaci neolita još uvek postoje u Beogradu

Postoji nekoliko naseobina koje se nalaze ispod Beograda, a ispod naselja Banjica nalaze se ostaci koji datiraju joši iz neolita. Najintirgantniji je grad koji se nalazio na poziciji današenjeg spomenika Neznanom junaku. Naziv ovog grada je Žrnov, a to je sve što je danas od njega ostalo, jer se o njemu vode predanja kao o nestalom gradu.

U pitanju je bila srednjevekovna tvrđava, koju je kralj Aleksandar Karađorđević iz istorijski nepoznatih razloga odlučio da potpuno uništi. Mnoge istoričare i arheologe je interesovala naprasna i agresivna odluka kralja Aleksandra da uništi grad bez ikakve najave i indikacija. Tadašnje stanovništvo bilo je u potpunom šoku kada je tvrđava podlegla neprestanom miniranju.

Tvrđava nije srušena ni iz prvog, ni iz drugog puta u nekoliko dana, što pokazuje istrajnost kralja Aleksandra da uništi ovu gradsku površinu. Nakon mnogo truda i uzastopnog miniranja, grad i tvrđava su potpuno uništeni. Kralj se fotografisao na ruševinama grada, a malo kamenih ostataka koji su ostali nakon miniranja, preneti su u selo Beli Potok.

Istoričari su tražili razlog za ovo miniranje, ali logičnog razloga nije bilo ni na vidiku. Legende koje kruže su da je kralj bio veoma sujeveran, pa je sa tvrđavom povezivao masone. Njegova sujvernost je dostigla svoj vrhunac kada je prolongirao radove na završetku Skupštine, jer mu je proricano da će biti ubijen u trenutku kada ta zgrada bude završena.

Neki istoričari pravdaju potez kralja njegovom neinformisanošću, misleći da su grad sagradili Turci, a istina je bila da su Žrnov sagradili Srbi.

#2 Urbana legenda Beograda – Mile Rizik

Mile Rizik bio je vozač GSP-a koji je vozio na nekoliko autobuskih linija, ali nikada nije utvrđeno na kojim linijama, jer niko nije uspeo da uoči broj autobusa. Dakle, evidentno je odakle nadimak Rizik – voziti se prevozom kojim on upravlja bila je čista lutrija.

Stari autobus

O njemu kruže brojne priče i legende vezane za njegove rekorde u vožnji. Govorilo se da je od Karaburme do Kumodraža stizao za samo 35 minuta, radnim danom, u toku velike gužve. Još jedan rekord koji je postigao za života, bio je pravac Mirijevo 4 – Trg Republike, koji je evidentiran za samo 11 minuta.

Mile Rizik je bio veoma popularan među putnicima koji su ga prepoznavali, a oni koji to nisu uspevali da učine, voleo je sa njima da se našali. Kada se autobus napuni na početnoj stanici, on uđe u deo u kom stoje putnici i čekaju vozača. Nakon nekog vremena, on vikne “Gde je bre ovaj vozač? Sad ću ja da vozim!” U tom trenutku putnici padaju u paniku, a on seda u kabinu i počinje da vozi svojom poznatom i prepoznatljivom brzinom.

#3 Lagumi, pećine i prolazi

Ono što Beograd definitnvo čini posebno misterioznim su lagumi, pećine i tajni prolazi, kojih ima bezbroj. Mnogi podzemni objekti su s namerom sagrađeni za različite potrebe. Veliki broj ovih podzemnih odaja je ostao neistražen, mnogima od njih je zabranjen pristup, što ih čini još misterioznijim.

Pećina, prolaz

Najpoznatija, istražena pećina nalazi se ispod Tašmajdana, a arheolozi tvrde da je stara oko osam miliona godina. Ovu pećinu su sagradili Nemci u nameri da spoje najvitalnije objekte Beograda, kako bi bezbedno mogli da prolaze ispod zemlje.

Karađorđeva ulica je prebogata lagumima, koji su povezani i kriju razne tajne iz prošlosti. Ceo pojas Savamale i danas nosi određnu misterioznost i drugačiju atmosferu, urbanog i civilizovanog Beograda. Zbog toga se ovde nalaze brojni restorani, koje mnogi boemi i Beograđani vole da posete, kako bi se podsetili starog duha Beograda. Kada prolazite Beton halom, ne zaboravite da posetite i Magaza restoran i uživate u predivnim jelima i toploj, gradskoj atmosferi.

#4 Kalemegdan – najveća misterija Beograda

Beogradska tvrđava nosi dugu istoriju i tradiciju, jer je stara dve hiljade godina. Mnoge stvari nikada neće moći da budu do kraja istražene jer im je nemoguće pristupiti. Rimski bunar je najmisteriozniji element Kalemegdana, koji nosi priču da je mitski junak Orfej na ovom mestu silazio u podzmeni svet.

Bunar je duboko čak 51 metar i popločan je stepeništem. Ipak, ovo mesto nikako nije sigurno za spuštanje, jer je veoma staro i veoma slabo, pa su mnogi lakovernici u potrazi za blagom i tajnom bunara, na ovom mestu i okončali svoj život.

Stepenice ovog bunara prate razne priče, misterije, legende i predanja, ali ono što je sigurno je da se ne treba spuštati niz Rimski biunar na sopstvenu odgovornost.

#5 Vlada Vasiljević – Beogradski fantom

Vlada Vasiljević je poznati beogradski fantom i jedna od novijih legendi Beograda, koji se proslavio 1979. godine, na beogradskim ulicama u ukradenom poršeu. Ovaj ukradeni model auta je bio tada jedan jedini u Beogradu, pa su svi Beograđani znali o kome je reč, kada pored njih prozuji Vasiljević.

On je zadavao velike muke i milicajcima svojim nevoravtnim automobilskim akrobacijama. Mnogi Beograđani tvrde da je ovo bio prvi rijaliti šou u Jugoslaviji, gde su građani bodrili Vasiljevića i navijali za njega u trci sa momcima u plavim Zastavama, sa rotacionim svetlima.

O ovoj beogradskoj legendi je 2009. godine napravljen i film, gde se navodi da Vasiljević nije prošao nekažnjeno, već da je odslužio dve godine zatvora. Odmah nakon izlaska iz zatvora, poginuo je u saobraćajnoj nesreći u kojoj nije postojao nijedan svedok. Ova situacija baca dodatnu misterioznost na omiljenog beogradskom mangupa, a isitina se do danas nije saznala, jer je njegov dosije nestao.